Zašto su autoimune bolesti  češće kod žena?

Zašto su autoimune bolesti češće kod žena?

Zdrav imuni sistem brani organizam od bolesti i infekcija. Kod jedne od deset osoba, međutim, i to uglavnom žena, imunološki sistem pokazuje pretjeranu i nekontrolisanu aktivnost i napada organe sopstvenog organizma. To uzrokuje autoimune bolesti.

Žene, međutim, čine četiri od pet pacijenata sa autoimunim bolestima. Lupus ima deset puta više žena nego muškaraca. Sjegrenov sindrom ima 20 puta više žena. Zašto je to tako?

Autoimune bolesti se ne razvijaju samo zbog jednog faktora, već zbog kombinacije više njih. Najčešće autoimune bolesti kod žena uključuju dijabetes tipa jedan, reumatoidni artritis, psorijazu, multiplu sklerozu, lupus, upalne bolesti crijeva i celijakliju.

Nekoliko ključnih razloga za ovu polnu nejednakost su ženski polni hormoni i genetika, ali i faktori okoline i zdravlje crijeva imaju uticaja. Žene su često izložene različitim okidačima iz okoline, kao što su infekcije, ljekovi, stres i pušenje. Ti faktori mogu da pokrenu autoimune reakcije.

Crijevne bakterije su važne za imuni sistem. Varijacije u crijevnoj flori mogu da povećaju rizik od autoimunih bolesti, piše National geografic.

Simptomi autoimune bolesti često se ne primjećuju u mladosti, već se pojačavaju u starijem dobu.

Kako osoba stari, procesi koji dovode do bolesti postaju intenzivniji. Zbog akumulacije oštećenja tkiva i organa tokom vremena, kod reumatoidnog artritisa, na primjer, zglobovi postepeno propadaju, pa se i simptomi pojačavaju u starijem dobu.

Okidači autoimunih bolesti, kao što su infekcije, stres, pušenje i genetska predispozicija, takođe, mogu da dovedu do izraženijih simptoma u starosti.

Ženski hormoni su krivci
Hormoni su jedan od razloga zašto su žene podložnije autoimunim bolestima. Većina autoimunih bolesti se razvija nakon puberteta – estrogen pojačava imunitet, dok testosteron potiskuje imunitet i štiti od autoimunosti.

Žene imaju promjenljive nivoe hormona tokom menstrualnog ciklusa, trudnoće i menopauze. Ovi hormoni mogu da utiču na imuni sistem i povećaju osjetljivost na autoimune reakcije.

Pošto se većina autoimunih bolesti dijagnostikuje nakon puberteta, više kod devojčica nego kod dečaka, polni hormoni su se dugo smatrali glavnim uzrokom.

Paradoksalno, povećani rizik od autoimunih bolesti kod žena možda je čak i evolutivna adaptacija da bi se zaštitili životi njihove dece.

„Žene imaju bolji imuni sistem”, kaže Johan Gudjonsen, dermatolog na Univerzitetu En Arbor u Mičigenu.

„Žene obično proizvode više antitela od muškaraca, što štiti i njih i njihove bebe putem majčinog mleka”, dodaje Vanesa Kroncer, reumatolog u Klinici Mejo u Ročesteru, Minesota.

Umesto da se bore protiv stranih napadača, kao što su bakterije, ta antitela greškom ciljaju ćelije svog organizma.

Genetika kao podloga za bolest
Dva iks hromozoma kod žena mogu da doprinesu većem oboljevanju žena od autoimunih bolesti, jer genetski faktori igraju ključnu ulogu u razvoju ovih bolesti.

Prema nedavnom istraživanju, razlog zašto su žene više pogođene, može se povezati sa neispravnim mehanizmom koji treba da isključi jedan od dva iks hromozoma koje žena nasljeđuje od roditelja.

Istraživanje sa univerziteta Stanford u Kaliforniji pokazuje da molekul nazvan Xist (izgovara se „eksist”), koji isključuje jednu kopiju iks hromozoma u svakoj ćeliji ženskog tijela, može da pokrene nekontrolisan imuni odgovor.

„Naše istraživanje pokazuje da nisu potrebni ženski polni hormoni; čak nije potreban ni drugi iks hromozom; samo ovaj Xist molekul može da ima ključnu ulogu u razvoju nekih autoimunih bolesti”, kaže Hauard Čeng, dermatolog i molekularni genetičar sa Stanford univerziteta u Kaliforniji, koji je vodio istraživanje.

Čeng već godinama proučava molekul Xist, a 2015. godine je otkrio da mnogi proteini koji rade zajedno sa Xist-om učestvuju u autoimunim poremećajima.

Komentari

Komentara: (0)

Novi komentar

Komentari objavljeni na portalu Kodex.me ne odražavaju stav uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja.

Zabranjeni su: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne prijetnje drugim korisnicima, autorima čanka i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za članak.

Takvi komentari će biti izbrisani čim budu primijećeni.