Ovo je ključna poruka CDT-ovog podkasta Akcija “Mogu li nas EU medijske politike odbraniti od dezinformacija?”.

Direktor Direktorata za medijeNeđeljko Rudovićje kazao da je na institucijama da nađu odgovarajući model koji će biti efikasan, prije nego što postanemo članica Evropske unije.

“Mi već imamo dogovor sa kolegama sa kojima smo radili u protekle dvije godine da od jeseni krenemo da radimo zajedno da formiramo radnu grupu za koji će poziv dobiti svi zainteresovani akteri koji se bave ovom temom, da utvrdimo na koji način možemo da pripremimo teren za nove politike Evropske unije i na koji način ćemo da ih usvojimo i da se pripremimo za njihovo sprovođenje”, kazao je Rudović.

Programska direktorica CDT-a Milica Kovačević je ocijenila da bi se od čitavog regiona očekivalo da se u narednom petogodišnjem periodu uskladi sa Aktom o digitalnim uslugama (DSA), a da se od Crne Gore očekuje da to uradi u naredne dvije godine.

“DSA je osnovna infrastruktura od koje se kreće, koja će se razvijati i nadograđivati. Kažem, od nas je očekivanje, a pogotovo u ovoj perspektivi 28 od 28 da smo već krenuli da usklađujemo to. Ja mislim da mi treba da sjednemo već sjutra i da krenemo da razmišljamo kako ćemo u ovoj maloj zemlji u kojoj nemamo beskrajne ni ljudske kapacitete ni materijalne, u kojoj nemamo puno snažnih institucija, kako ćemo najbolje odrediti kome ćemo to dodijeliti, to su vrlo ozbiljni zadaci, to je vrlo ozbiljan proces”, kazala je Kovačević.

Dodala je da ne misli da je to posao koji ne može da se uradi, te da da je dobro što mi ne moramo da ga primjenjujemo odmah.

“DSA je regulativa koja se primjenjuje sa nivoa Evropske unije, ne možete vi kao zemlja pojedinačno da kažnjavate Fejsbuk. Za nas bi on imao značaj onda kada postanemo država članica. Mislim da u ovom prostoru koliko god on traje do članstva, mi treba da razmišljamo kao o dragocjenom vremenu da testiramo, da pripremimo institucije da budu spremne da preuzmu obaveze iz članstva, a ovo je obaveza iz članstva”, kazala je Kovačević.

Govoreći o perspektivi susjedne Srbije, novinarka KIRK-a i urednica portala RasKRIKavanje Vesna Radojević kazala je da tamošnji sistem toliko zatvoren da ne znaju šta rade ljudi u državnim institucijama, te da se o ovome ne priča ni u okviru branše.

“Dakle, situacija je takva da mi ne znamo gdje ćemo ni kako ćemo, ni šta sve ima, ni čemu moramo da se prilagođavamo i zašto je to dobro. Bukvalno mi se borimo za opstanak, svaki dan imaš neke nove probleme”, dodala je Radojević.

Kazala je da kao luksuz vidi ono o čemu se raspravlja u Crnoj Gori, te da je situacija u Srbiji drugačija.

“Nigdje ne idemo u tom smislu, mi imamo svaki dan u prorežimskim medijima kako je Evropa zla, kako je Zapad zao, kako će Evropska unija da nas porobi i zarobi, kako nam je jedini spas Aleksandar Vučić… U takvom narativu mi ne da ne možemo, nego nema šanse uopšte da razmišljamo šta će nas to dočekati za pet godina”, dodala je sagovornica podkasta.

Podizanje standarda, a ne sankcije

Sagovornici podkasta saglasni su u ocjeni da se zabranama i sankcijama ne može riješiti problem dezinformacija.

“Zabranama se ništa ne rješava, to je broj jedan. Ono što je vrlo važno da razumijemo da ne postoji odluka koja se može donijeti na brzinu i “preko koljena” koja će sve to riješiti. Mi treba da budemo svjesni da je širenje dezinformacija, medijskih manipulacija, propagande i tako dalje, da je to savremeno oružje u istoj ravni sa supersoničnim avionima, krstarećim raketama… Ima u nekim situacijama mnogo razornije dejstvo”, kazao je Rudović.

Poručio je i da moramo da razumijemo da je u pitanju dugotrajna borba, te da ćemo sa ovim problemom morati svakodnevno da se suočavamo.

“Suština priče je da kad god se pojavi taj koji truje društvo dezinformacijama on mora biti detektovan, o tome ko je on i šta je uradio o tome mora znati sva Crna Gora momentalno. To je model i to je cilj zbog kojeg želimo da se uključimo i to je ključna mjera iz Akcionog plana za sprovođenje Medijske strategije. Dakle, javno upiranje prstom, da ne kažem javno sramoćenje, svih onih koji se time bave”, dodao je on.

Govoreći o istom problemu Kovačević je kazala da crnogorska realnost nije da izmišlja neke skroz nove modele nego da pokušava da prati i da implemetira ono što se dešava na nivou Evrope.

“Problem nadilazi ono što su medijski zakoni. Mi imamo apsolutno jednu pravnu prazninu kada se tiče regulacije digitalnog prostora i da ono odakle nama dolazi najveća prijetnja dezinformacijama, a to je digitalni prostor, ostaje i dalje nažalost gotovo u cjelosti nepokriveno”, ocijenila je ona.

Dodala je da smatra da se u procesu izrade zakona nastupalo konzervativno, da se bježalo od uređivanja medijskog prostora.

“Kada govorim o restriktivnim mjerama ja uopšte, i to želim da se u startu zna, ja ne govorim o kaznama. Ja mislim da je apsolutno pogrešan pristup da vi čekate da se dezinformacija desi pa da se ona kažnjava, nego na drugi način treba podići standarde djelovanja u medijskom sektoru, povećati transparentnost vlasništva uređivanja i pravila, stimulisati dobre prakse i da su to mjere koje negdje doprinose ovom procesu, mislim da je tu moglo da se uradi više i nadam se da će to biti prioritet u nekoj sljedećoj fazi”, dodala je Kovačević.

Odgovarajući na pitanje šta Srbija radi da se suprotstavi dezinformacijama, Radojević je kazala da je država zapravo postala fabrika dezinformacija i da će tako biti sve dok se sa druge strane ne pojavi neko ko građanima želi dobro.

“Mi ne vidimo nikoga ko u toj državnoj strukturi kaže ja želim mojoj zemlji dobre stvari, a te dobre stvari su između ostalog i dobri mediji. Ali dobro i nezavisno novinarstvo je zapravo najveća prijetnja vlastima, zato što takvo novinarstvo zapravo tu vlast i kontroliše”, ocijenila je Radojević.