Predsjednik Milatović je opet saopštio da je Crnogorac koji govori srpskim jezikom. Dobro, i? Ko mu to brani? Ko mu brani da bude Srbin koji govori srpskim? Ili da bude hobit koji govori na jeziku koji je izmislio i na njemu svoje albume snimio islandski band Sigur Rós? Identitet je slobodna volja svakog pojedinca.

Ja takođe govorim i srpskim jezikom. Kao dokaz prilažem nastavak teksta, koji ću napisati na tečnom srpskom.

U svom tekstu objavljenom na CDM-u niti sam tvrdio da srpski jezik ne postoji, niti sam tvrdio da bilo ko u Crnoj Gori (ili bilo gde drugde) nema pravo da svoj jezik zove srpskim. Niti me je, niti će me ikada zanimati, da li je Jakov Milatović, ili bilo ko drugi, Crnogorac.

Umesto da polemiše sa Vučićem, koji ga je javno ponizio, Milatović polemiše sa mnom i CDM-om. Pregaocu Bog daje mahove.

Evo mog teksta. https://www.cdm.me/kolumne/i-vucicu-i-milatovicu-maternji-nije-srpski-nego-srpskohrvatski-kazu-ustavi-srbije-i-crne-gore/

Iz naslova je jasno sledeće. Ne tvrdim da Milatović ne govori srpski. Nego da je rođen u srpskohrvatskom jeziku, kao i svako ko je u Crnoj Gori rođen do 1992. Zašto? Zato što je do 1992. u Crnoj Gori srpskohrvatski bio službeni jezik.

U istom tekstu kažem:

Predsednik Crne Gore dužan je da brani Ustav Crne Gore. A u Ustavu stoji da je službeni jezik u Crnoj Gori – crnogorski. Nije da je jezik u Crnoj Gori srpski, a neki ga, eto, zovu drugačije, kako tvrdi Milatović. Nego Ustav kaže da je crnogorski. A neki, recimo on, zadužen da poštuje Ustav – kažu drugačije.

Problem je, dakle, u sledećem: Vučić kaže da crnogorski ne postoji, nego je taj jezik – srpski. Milatović se složi sa njim i kaže kako je to srpski koji neki zovu i drugačije. Milatović je ostao nedorečen, pa evo pitam da nam pojasni: je li samo crnogorski srpski koji neki zovu i drugačije, ili su srpski koji neki zovu drugačije još i bosanski i hrvatski?

Milatović na to kaže: “Ja Ustav odlično poznajem i u njemu piše da je službeni jezik crnogorski, a da je u službenoj upotrebi i srpski jezik”.

Da, i? Kako to objašnjava Vučićevu tezu, sa kojom se složio Milatović, da je crnogorski – srpski? Da logički dosledno formulišemo ono što tvrdi Milatović: u Crnoj Gori je službeni jezik srpski koji neki zovu crnogorski, a u službenoj upotrebi je i srpski jezik koji neki zovu srpski. Dakle: u Crnoj Gori je službeni jezik srpski, koji je i u službenoj upotrebi. Tako ne piše u Ustavu. To nije kreativno tumačenje, nego gaženje Ustava.

Milatović ističe kako Ustav odlično poznaje. Ne tvrdim suprotno. Dapače: siguran sam da ga poznaje. Ja tvrdim drugo: da on Ustav ne poštuje. Jer da ga poštuje, Ustav koji je kao predsednik države dužan braniti štitio bi od Vučića, koji negira crnogorski, koji je ustavna kategorija.

Džabe sve to, gospodine. Kad vas sledeći put vidi, Vučić će vas opet sa merakom poniziti. I učiniće to baš zato što vam je on važniji od Ustava zemlje čiji ste predsednik.

A zašto je tako? Jer je Vučić vaš predsednik koji vas, doduše, zlostavlja. I to, kako biste vi rekli, “svako u Crnoj Gori zna”.

Piše: Andrej Nikolaidis, kolumnista CdM-a