Presude za zločin kod Prijedora: „Neka nam kažu gde su tela“

Presude za zločin kod Prijedora: „Neka nam kažu gde su tela“

Sud BiH izrekao je prvostepenu presudu petorici bivših pripadnika Vojske RS za 150 ubistava, mučenja, seksualna zlostavljanja i odvođenja u logore kod prijedorskog sela Zecovi. Osuđeni su na ukupno 59 godina zatvora. Od dvanaest optuženih koji su uhapšeni krajem 2014. godine, prvostepenom presudom su osuđeni Ilija Zorić na dvadeset godina zatvora, Dušan Milunić na dvanaest, Zoran Milunić na četrnaest, Zoran Stojnić na osam i Ljubiša Četić na pet godina zatvora.

Nepravosnažno su oslobođeni Radovan Četić, Duško Zorić, Željko Grbić, Boško Grujičić, Uroš i Rade Grujčić i Rajko Gnjatović.

Niko od njih nije prisustvovao izricanju presude. Prema tvrdnjama porodica žrtava i udruženja, niko od optuženih se ne nalazi u BiH.

„Imajući u vidu dosadašnju praksu, kakva je bila sa onima koji su bili optuženi, čak i ako nisu do sada, nakon ove presude napustili su BiH“, kaže Murat Tahirović, predsednik „Udruženja žrtava i svedoka genocida“.

On aludira na ranije slučajeve u kojima su osuđenici na osnovu dvojnog državljanstva prebegli u Srbiju ili Hrvatsku, u zavisnosti kojem narodu pripadaju.

Nema udruženog zločinačkog poduhvazta

Svi optuženi oslobođeni su tačke optužnice koja se odnosi na udruženi zločinački poduhvat. Advokati optuženih prisustvovali su izricanju presude, a branilac Dušana Milunića rekao je da ne zna gde se njegov branjenik nalazi.

„Od kada je dobio informaciju da treba pristupiti radi saslušanja, njegov mobilni telefon je isključen i ja više nemam kontakt sa njim“, rekao je na izricanju presude advokat Savan Zec.

„Ja imam informaciju da su se sklonili i da su im sud i tužilaštvo pomogli, samo još nisu rekli 'sklonite se'“, kaže Fikret Bačić, predstavnik roditelja ubijene dece Prijedora, koji je prisustvovao izricanju prvostepene presude.

U optužnici je navedeno da su optuženi počinili zločin protiv čovečnosti. I to kao pripadnici Rasavačke čete 6. bataljona 43. brigade Vojske Republike Srpske čiji je komandir bio Milunić, te Rezervne stanice milicije Rasavci čiji je komandir bio Radomir Stojnić, sa Radovanom Četićem kao predsednikom Srpske demokratske stranke i Kriznog štaba za selo Rasavci.

Mnoge od žrtava odvedene su iz prijedorskih sela u logore „Keraterm“, „Omarska“ i „Trnopolje“ u nekoliko dana jula 1992. godine.

Tela žrtava se još traže

Prvi svedok Tužilaštva BiH Fikret Bačić, koji još traga za svojom tada ubijenom maloletnom decom, kaže za DW da mu presuda i kazna ne znače ništa.

„Ja sam očekivao nešto više od ovoga. U svedočenju sam rekao da me ne zanimaju kazne i presude, zanima me da neko od njih kaže gde su tela mojih najmilijih. To bi za mene bila satisfakcija“, kaže Bačić, ukazujući ipak na kazne koje su izrečene.

2

„Ako vam kažem da je za 150 ubijenih izrečena kazna od 59 godina zatvora, to govori da ubijete jednog čoveka i ležite u zatvoru nešto više od stotinu dana. Sramotno je to uopšte i spominjati“, kaže Bačić.

Suđenje je počelo u aprilu 2015. godine. Saslušano je preko 70 svedoka Tužilaštva BiH i oko 50 svedoka odbrane. Uloženo je i oko 400 materijalnih dokaza.

Dvojica optuženih, Zdravko Antonić i Radomir Stojnić, preminuli su pre par godina, te je sud obustavio postupak protiv njih.

Razlog za sporost postupka bio je ogroman broj dokaznog materijala ali i svedoka. Takođe, pandemija je praktično prekinula postupak, pa je suđenje formalno počinjalo iznova između ročišta.

Godinu dana nakon početka suđenja, Sud Bosne i Hercegovine ukinuo je pritvor dvanaestorici od četrnaest optuženih, te im odredio mere kućnog pritvora i zabrane putovanja, kao i sastajanja i kontaktiranja svedoka.

Neslaganja u Prijedoru

Poslednjih nekoliko godina u Prijedoru se obeležava i Dan belih traka, koji se posvećuje ubijenoj deci Prijedora i apeluje se na vlasti da izgrade spomen-obeležje.

Međutim, lokalna vlast ponudila je izgradnju spomenika sa imenima ubijene dece svih nacionalnosti, uključujući i decu iz Drugog svetskog rata.

Nakon više od tri decenije nema jedinstvenog pogleda na ono što se dešavalo u proteklom ratu u prijedorskom regionu.

Više od tri hiljade civila stradalo je u okolnim logorima ili je proterano, a gradske vlasti i 31 godinu nakon početka tih događaja smatraju da je broj stradalih preuveličan, ali su navodno „spremne da ispruže ruku i da žive zajedno i složno“.

3

„Mi izdržavamo 31 godinu i ne znamo koliko ćemo još izdržati. Pitam institucije koje su zadužene za pronalaženje posmrtnih ostataka, zašto toliko dugo traju procesi, zašto se to ne radi kako bi trebalo“, kaže Bačić, strahujući da neće imati kome predati posmrtne ostatke ukoliko ovako nastave.

„Sve dok meni ne predaju posmrtne ostatke moje dece, ja ću uvek govoriti da institucije ne rade dovoljno i nisu izvršile svoju dužnost“, kaže Bačić.

Sprovođenje presude pod upitnikom

U konačnoj presudi bivšem generalu Vojske RS Ratku Mladiću, Haški tribunal nije potvrdio deo optužnice koji se odnosio na genocid u Prijedoru, kao ni u još pet opština zapadne Bosne, čime su porodice žrtava bile razočarane.

Preko tri hiljade građana nesrpske nacionalnosti stradalo je na području Prijedora za vreme rata u BiH, od toga oko 1.300 u Kozarcu i okolini.

Za zločine u Prijedoru, Tribunal je osudio ukupno 18 osoba na 276 godina zatvora, dok je pred sudom BiH osuđeno njih 20, na ukupno 352 godine zatvora.

„Što se tiče presude za zločin u Zecovima, bojim se da ni ovo što je izrečeno neće biti realizovano i sprovedeno, jer kako sam već rekao, oni su nažalost napustili BiH“, kaže Tahirović.

„Pozivam optužene da nam otkriju gde su tela, znam da neki od njih to znaju. Neka pomisle kako je nama dok oni uživaju u krugu svoje porodice“, rekao Bačić na kraju.

Izvor:RTCG

Komentari

Komentara: (0)

Novi komentar

Komentari objavljeni na portalu Kodex.me ne odražavaju stav uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja.

Zabranjeni su: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne prijetnje drugim korisnicima, autorima čanka i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za članak.

Takvi komentari će biti izbrisani čim budu primijećeni.