Nekada se mislilo da je sklonost korišćenja jedne dominantne ruke zapisana u mozgu, ali najnovija studija je pokazala da to nije povezano mozgom ili neurološkim razvojem.

U prilično zanimljivom zapletu, izgleda da je to hoćemo li biti ljevaci ili dešnjaci zapravo ugrađeno u naše biološke djelovanje, čak i prije našeg rođenja.

Nije do mozga, već do kičme

“Naši podaci ukazuju na kičmu, a ne na mozak, stoji u izveštaju tima istraživača iz Njemačke, Holandije i Južne Afrike, na čelu sa biofizičarima sa Univerziteta Rur Bohum.

Oni su pažljivo nadzirali ekspresiju gena unutar kičme koja se razvija u fetusu u maternici između osme i dvanaeste nedelje trudnoće.

Dugo se pretpostavljalo da aktivnost gena u mozgu, u zavisnosti od toga koja hemisfera pokazuje najviše aktivnosti, određuje da li će neko biti dešnjak ili ljevak. 

Na osnovu aktivnosti izgleda da se tamo događa neka asimetrija koju nikada ranije nisu otkrili. Usredsrijedili su se na djelove kičme odgovorne za prenos električnih impulsa na ruke i noge, a ta asimetrija određuje da li osoba piše desnom ili lijevom rukom

Iako još uvek nije jasno šta bi spoljni faktori, koji to prouzrokuju mogli da budu, moguće je da oni mijenjaju način rada enzima kod djeteta u razvoju, što zauzvrat mijenja način na koji njihovi geni mogu da se izraze.To utiče na asimetriju genske aktivnosti prisutne u kičmi.  

Pored dominantne lijeve, odnosno desne ruke ili noge, postoje i dominantno uho i dominantno oko. Statistika kaže da od svih ljudi na svijetu lijevouhih ima čak 40 odsto, a lijevookih 30 odsto.