To je poručeno tokom edukativnog kampa koji je organizovala nevladina organizacija (NVO) Green Home povodom proslave dana Drimskog sliva, u saradnji sa NVO Zeleni korak, a uz podršku GEF projekta „Jačanje prekogranične saradnje i integralnog upravljanja vodenim resursom u proširenom basenu rijeke Drim“.

Projektna koordinatorka u NVO Green Home, Milica Kandić, ukazala je da plastični otpad predstavlja sve veći problem basena drimskog sliva, koji se, kako je pojasnila, pruža kroz Crnu Goru, Albaniju, Grčku, Sjevernu Makedoniju i Kosovo.

„Prema poslednjim istraživanjima, oko 50 odsto morskog otpada čine proizvodi jednokratne plastike. Na nivou Evropske unije (EU) izglasana je direktiva koja zabranjuje upotrebu jednokratnih proizvoda od plastike i očekuje se da će stupiti na snagu u državama članicama EU 2020. godine“, pojasnila je Kandić.

Ona je ocijenila da je Crna Gora, kao država koja teži evropskim integracijama, u obavezi da evropske direktive integriše u nacionalno zakonodavstvo.

„U budućnosti možemo očekivati da će se to i u Crnoj Gori desiti, međutim ne smatram da EU treba da nas natjera da promijenimo navike, već svako treba da krene od sebe i da svi pojedinačno damo svoj doprinos“, poručila je Kandić.

Edukativni kamp u Ulcinju, foto:Pr Centar

Ona je kazala da su edukativnom kampu prisustvovali studenti bilogije, zaštite životne sredine, kao i učenici Osnovne škole „Maršal Tito“ iz Ulcinja.

Predstavnik NVO Zeleni Korak, Dželal Hodžić, kazao je da je situacija u ulcinjskoj opštini zabrinjavajuća u pogledu brige o životnoj sredini.

„Veoma sam zabrinut trenutnim stanjem u Ulcinju. Ulcinj čini 52 odsto prirodnog turističkog potencijala Crne Gore. Uprkos tome, on je zapostavljen neradom i nestručnošću lokalnih vlasti, kao i marginalizacijom od strane države“, ocijenio je Hodžić.

On je poručio da je za rješavanje ekoloških problema ključan terenski rad.

„Rijeka Bojana je danas kolektor svih otpadnih voda. Kabinetskim pristupom ne može se riješiti problem, potrebno je izaći na teren i ostvariti uvid u realno stanje“, kazao je Hodžić.

Koordinator Drimskog projekta, Novak Čađenović, kazao je da se smjenom generacija mijenja i povećava svijest o značaju očuvanja životne sredine.

„Očuvanje drimskog sliva suštinsko je pitanje za svakog čovjeka, odnosno pažnja o životnoj sredini, koje nije vezano za politiku ili školu. To pitanje biće u budućnosti izvor našeg opstanka i prosperiteta“, istakao je Čađenović.

Predstavnica Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja, Milica Maraš, kazala je da je Crna Gora bogata vodama, ali da, kako je ocijenila, taj resurs još uvijek nije dovoljno iskorišćen.

„Lokalna zajednica, kao i stanovništvo koje živi uz rijeke, treba da vodi najveću brigu. U ovom trenutku, Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja nastoji da prenese evropsko zakonodavstvo u naše pravne i normativne akte, ali i da podržimo sve inicijative koje se odnose na zaštitu našeg prirodnog bogatstva“, rekla je Maraš.

Konsultantkinja, Azra Vuković, navela je da oko polovine otpada koje završi u morima čini plastični otpad.

„Vijek korišćenja jednokratne plastike je 20 minuta, dok je tom istom otpadu potrebno mnogo duže da se razgradi, ukoliko se uopšte i razgradi. Tu prije svega govorimo o plastičnim kesama, čašama, flašama, opušcima od cigareta, ribolovnim mrežama i različitom ribolovnom priboru koji na različite načine dođe do mora, stvarajući izuzetno veliki problem živim organizmima koji se tamo nalaze“, pojasnila je Vuković.

Pored štete koju plastični otpad pričinjava organizmima u moru, kako je pojasnila, taj otpad neposredno ugrožava i ljudsko zdravlje.

„Ugrožava zdravlje ljudi na različite načine, ali ono što je najproblematičnije je mikroplastika. Mikroplastika kada završi u morima, bude konzumirana od strane organizama koji se hrane kroz filtracioni način ishrane, samim tim dolazi do organizama koje mi koristimo u ishrani, poput školjki, riba, različitih morskih plodova. Na taj način, kroz različite dalje mutacije i promjene može uticati i na zdravlje ljudi“, navela je Vuković.

Ona je ocijenila da je za rješavanje problema plastičnog otpada neophodno, pored usvajanja evropskih direktiva, obezbijediti adekvatnu infrastrukturu.

Učesnik edukativnog kampa i građanski aktivista, Đorđe Drinčić, kazao je da problem upravljanja i korišćenja plastičnog otpada iziskuje veću posvećenost javnosti, kao i pojedinaca.

„Ukoliko ovako nastavimo, u budućnosti će biti više plastike nego živih bića i to je zaista zastrašujuće. Nadam se da će svijest ljudi, ne samo onih koji se bave ovakvim pitanjima i učestvuju u ovakvim projektima, biti mnogo veća“, rekao je Drinčić.

Pr Centar