Tamponi se proizvode od pamuka ili svile, a dodatno im se stavlja spoljni sloj da se olakša stavljanje i vađenje. Pri kupovini tampona važno je pripaziti da ne sadrže ili nisu izbijeljeni dioksinom, jer je već u manjim količinama otrovan i često se povezuje s menstrualnim bolovima i endometriozom (bolan poremećaj u kom tkiva, koja normalno oblažu unutrašnjost maternice, počinju rasti van maternice). 

Pitanje povezanosti između upotrebe tampona i nastanka vaginalnih infekcija izaziva kontraverzne diskusije, piše hrvatski portal 24. sata. 

U većini stručne literature nema mnogo podataka i do sad nije dokazan povećani rizik od najčešćih bakterijskih infekcija od upotrebe tampona. Međutim, povezanost s toksičkim šok sindromom je dokazana, ali je izuzetno rijetka. Toksički šok sindrom ili TSS pojavio se u 1980-im godinama. 

Tada su se kod mladih djevojaka – koje su koristile tampone – pojavljivali simptomi sepse ili trovanja krvi. Od tada je i "uređena" proizvodnja tampona, odnosno donijeta su stroža pravila. 

Srećom, toksički šok sindrom je jako rijedak i može nastati jedino ako se tamponi jako rijetko mijenjaju. Opasno je što bakterije kroz sluznicu vagine mogu ući u krv i izazvati otkazivanje organa. 

Može se reći da je okolina u zdravoj stidnici kisjela – zbog bakterija mlječne kiseline koja štiti ženu od nastanka vaginalnih infekcija. Mnogi faktori imaju uticaj na 'kisjele' ph-vrijednosti u vagini, poput vrste estrogena žene ili seksualne aktivnosti. Ako dođe do nekih smetnji, to može promijeniti zdravu floru u stidnici i lakše može doći do raznih upala. Može li upotreba tampona izazvati iritaciju pa time predstavlja i faktor rizika, može se samo nagađati. 

Najvažnije pravilo kod upotrebe tampona je da se vodi računa o higijeni i da se redovno moraju mijenjati – najkasnije na osam sati mada je poželjnije češće.