Prema istom istraživanju, srpskim jezikom u Crnoj Gori govori 39,1 odsto građana Crne Gore, dok 11,5 odsto ispitanika smatra da je riječ o istom jeziku, te da je svejedno kako se on naziva.

U poređenju sa podacima iz 2013. godine, crnogorskim jezikom sada govori dva odsto manje građana, odnosno sedam odsto više u odnosu na istraživanje koje je sprovedeno 2011. godine.

Istraživanje je pokazalo da u Crnoj Gori 3,5 odsto građana govori srpsko-hrvatskim jezikom, dok 1,1 odsto govori hrvatskim jezikom. Bosanskim jezikom govori 3,7 odsto građana naše zemlje.

Ispitanici za građansku Crnu Goru

Na pitanje kako treba definisati crnogorsku državu, 45 odsto ispitanika smatra da bi je trebalo definisati kao državu svih građana, dok 14,7 odsto njih smatra da je treba definisati kao nacionalnu državu Crnogoraca. Da bi Crnu Goru trebalo definisati kao nacionalnu državu Srba smatra 4,7 odsto ispitanika, svaki četvrti ispitanik smatra da bi državu trebalo definsiati kao višenacionalnu zajednicu u kojoj su sve nacije ravnopravne.

Kad je riječ o crkvama, 29,5 odsto građana Crne Gore smatra da u našoj zemlji treba da postoji samo Srpska pravoslavna crkva (SPC), dok 7,1 odsto njih smatra da treba da postoji samo Crnogorska pravoslavna crkva (CPC). Da treba obezbijediti ravnopravnost dvije crkve u Crnoj Gori smatra 30,6 odsto naših građana, dok 32,8 odsto njih nema stav po tom pitanju.

Na pitanje kako vide porijeklo Crnogoraca, gotovo trećina ispitanika, odnosno njih 32 odsto smatra da su "Crnogorci samostalan i državotvoran narod". Isto toliko ispitanika smatra da su Crnogorci svi građani koji tradicionalno žive u našoj zemlji, dok 14,5 odsto ispitanika smatra kako su Crnogorci nacija nastala iz srpskog naroda.

"Narod bez vođe, kao čovjek bez glave"

Na isto pitanje 9,9 odsto ispitanika smatra da su Crnogorci Srbi koji žive u Crnoj Gori.

Što se tiče stavova prema snazi nacije i nacionalnom jedinstvu, gotovo 60 odsto ispitanika smatra da je "svaki narod bez vođe kao čovjek bez glave".

Na pitanje koliko je potrebno održavati i jačate veze sa crnogorskim iseljenicima, gotovo 46 odsto ispitanika smatra da je ono veoma važno, dok je svakom četvrtom ispitaniku to "donekle važno". Za 7,5 odsto ispitanika to pitanje više nije, nego što jeste važno, dok je prema 6 odsto ispitanika to pitanje nevažno.

Da je siromaštvo najveća prepreka napretku crnogorske države smatra 81,9 odsto ispitanika, dok je slaba ekonomija glavni problem napretku zemlje za oko 77,7 odsto ispitanih građana. Kao prepreka razvoju našeg društva visoko se kotiraju i korupcija i organizovani kriminal, pa je ta pojava problem za 75 odsto anketiranih građana Crne Gore.

Nacionalne podjele prepreka napretku

Najmanja prepreka napretku naše zemlje je spoljna politika (37,7%), dok 52,3 odsto naših građana smatra da je najveća prepreka loša vlast. Lošu opoziciju kao prepreku vidi 48,8 odsto ispitanika, dok loše političare i u vlasti i u opoziciji kao prepreku napretku vidi 51,3 odsto ispitanika.

Gotovo polovina ispitanika (49,4%) smatra da su najveća prepreka napretku nacionalne podjele u društvu.

Time što je crnogorski državljanin, uglavnom je ponosno 44,6 odsto ispitanika, dok je njih 32,5 odsto veoma ponosno. Oko 15 odsto ispitanika nije baš ponosno time što je crnogorski državljanin.

Istraživanje je pokazalo i da građani Crne Gore uglavnom imaju pozitivan stav prema crnogorskim simbolima. Tako pozitivan odnos prema grbu i zastavi Crne Gore ima 64 odsto ispitanika, dok 67,2 odsto njih ima pozitivan stav prema državnoj himni. Bitno je istaći da raste pozitivna ocjena prema nacionalnim simbolima od 2010. godine naovamo. (rtcg.me)