Američki naučnici na Unverzitetu Pensilvanija su vršili ispitivanja i snimanje mozga na skoro 1000 muškaraca, žena, djevojčica i dječaka i zapazili zapanjujuće razlike.

’’Skice konektoma’’ otkrivaju razlike između mozga muškarca (dato u plavoj boji) i mozga žene (narandžasta boja).

KOnekcije kod mozga muškarca su postavljene i pružaju se s prednje strane ka zadnjoj, sa nekoliko konekcija koje premošćavaju dvije hemisfere. Kod žena, konekcije idu unakrsno spajajući lijevu i desnu stranu.

Ove razlike mogu pružiti objašnjenje zašto muškarci, generalno gledano, imaju tendenciju da budu bolji u učenju i obavljanju jednog zadatka, poput biciklizma ili navigacije, dok su žene bolje ’’opremljene’’ za obavljanje više zadataka istovremeno (multitasking), navode naučnici u magazinu Proceedings Nacionalne Akademije Nauka (PNAS).

Od istih volontera se tražilo da obave serije kognitivnih testova, a rezultati su išli u prilog pomenutoj ideji.

Međutim, naučnici su proučavali i ispitivali da li to može biti tako jednostavno, tvrdeći da je to ogroman skok u ekstrapolaciji, da se od anatomskih razlika pokušaju objasniti bihevioralne varijacije među polovima.

U studiji, žene su pokazale dobar rezultat kada je u pitanju pažnja, riječ i memorija lika, socijalna kognicija, dok su muškarci prednjačili u procesuiranju prostora i senzorno-motornoj brzini.

Da bi posmatrali veze u mozgu, naučnici su koristili vrsu skenera koji se zove DTI tehniku snimanja na bazi vode koja može pratiti i istaći puteve vlakana koja povezuju različite djelove mozga.

Autor studije, Dr Ruben Gur je naveo: "Zapanjujuće je kako su zapravo komplementarni mozgovi muškaraca i žena.’’

"Detaljne skice konektoma mozga ne samo da će nam pomoći u boljem razumijevanju razlika u razmišljanju muškaraca i žena, već će nam takođe pružiti uvid u korjene neuroloških poremećaja, koje su često u vezi sa polom.’’

Profesor Heidi Johansen-Berg, stručnjak neuronauke u Ujedinjenom Kraljevstvu, na Oxford Univerzitetu, navodi da je mozak previše kompleksan organ da bi se mogle praviti široke generalizacije. "Znamo da ne postoji tako nešto kao ’’čvrste veze’’ kada govorimo o konekcijama u mozgu. One se mogu menjati tokom života, u zavisnosti od iskustva i učenja. Često je slučaj da se koriste sofisticirani matematički pristupi da bi se analizirale i opisale ove mreže mozga. Ove metode mogu biti korisne u identifikovanju razlika među grupama, ali vrlo često predstavlja iskušenje da se interpretiraju razlike u biološkom pogledu.’’