Gotovo 50 zemalja u UN osudilo napad Irana na Izrael, među njima Crna Gora, ali ne i Srbija

Gotovo 50 zemalja u UN osudilo napad Irana na Izrael, među njima Crna Gora, ali ne i Srbija

Pripadnici iranske vojske marširaju tokom parade povodom Dana vojske u vojnoj bazi u sjevernom Teheranu, Iran, 17. aprila 2024. Na paradi, predsjednik Ebrahim Raisi je upozorio da će "najmanja invazija" Izraela donjeti "masovni i oštar" odgovor.

Skoro 50 zemalja izdalo je saopštenje u srijedu uveče osuđujući napad Irana raketama i bespilotnim letelicama na Izrael, pozivajući strane u regionu da rade na sprečavanju dalje eskalacije situacije i obećavajući da će diplomatski sarađivati u naporima za rješavanje tenzija na Bliskom istoku.

Saopštenje je stiglo od stalnih predstavnika u Ujedinjenim nacijama iz Albanije, Argentine, Australije, Austrije, Belgije, Britanije, Bugarske, Kanade, Hrvatske, Kipra, Češke, Danske, Ekvadora, Estonije, Finske, Francuske, Njemačke, Grčke, Mađarske, Islanda, Irske, Izraela, Italije, Japana, Letonije, Lihtenštajna, Litvanije, Luksemburga, Malte, Moldavije, Monaka, Crne Gore, Holandije, Novog Zelanda, Norveške, Mikronezije, Palaua, Papua Nove Gvineje, Poljske, Portugala, Južne Koreje , Rumunije, Slovačke, Slovenije, Španije, Švedske, Ukrajine i Sjedinjenih Država.

"Napominjemo da je eskalacijski napad Irana najnoviji u obrascu opasnih i destabilizujućih akcija Irana i njegovih militantnih partnera koji predstavljaju ozbiljnu pretnju međunarodnom miru i bezbjednosti“, navodi se u saopštenju.

Izrael će sam odlučiti kako da odgovori na napad Irana izveden prošlog vikenda, rekao je u srijedu premijer Benjamin Netanjahu, iako su zapadne zemlje tražile od njega uzdržanost kako bi se izbegao sveopšti rat na Bliskom istoku.

Sjedinjene Države, Evropska unija i grupa industrijalizovanih nacija G7 najavile su planove za razmatranje strožih sankcija Iranu, što je potez koji ima za cilj da podrži Izrael i istovremeno ga ubedi da obuzda svoju namjeru da uzvrati silom Teheranu.

Netanjahu se sastao sa britanskim ministrom spoljnih poslova Dejvidom Kameronom i njegovom njemačkom koleginicom Analenom Berbok. Dvoje zvaničnika otputovali su u Izrael kao dio pokušaja Zapada da spriječi dalju eskalaciju sukoba između Izraela i Irana, pored izraelskog rata protiv militanata Hamasa u Gazi, koji je sada u sedmom mjesecu.

Netanijahuova kancelarija je saopštila da je zahvalio Kameronu i Berbok na podršci, dok im je rekao: "Želim da bude jasno – mi ćemo sami donositi odluke, a Država Izrael će učiniti sve što je potrebno da se odbrani".

Ranije je Kameron rekao da je sada očigledno da Izrael planira da uzvrati na napad stotinama raketa i bespilotnih letelica koje je Iran lansirao na Izrael, a koje su Izrael i njegovi saveznici skoro sve oborili.

Teheran je započeo napad u subotu kao odgovor na vazdušni napad 1. aprila u kojem su ubijeni vojni oficiri u iranskom diplomatskom predstavništvu u glavnom gradu Sirije, Damasku, za koji se veruje da ga je izveo Izrael.

Izrael, pak, nije ni potvrdio, ali ni demantovao te navode.

Berbok je rekla da eskalacija "ne bi služila nikome, ni bezbjednosti Izraela, ni mnogim desetinama talaca koji su još uvjek u rukama Hamasa, ni napaćenoj populaciji Gaze, ni mnogim ljudima u Iranu koji i sami pate pod režimom, a ni (ljudima) u trećim zemljama u regionu koji jednostavno žele da žive u miru".

Izrael je saopštio da mora da uzvrati kako bi sačuvao svoj kredibilitet.

Iranski predsjednik Ebrahim Raisi, govoreći na godišnjoj vojnoj paradi u predgrađu Teherana, upozorio je na odmazdu Izraela, rekavši da će Iran na to uputiti "masovni i oštar odgovor".

Otkako su militanti Hamasa pokrenuli rat u Gazi napadom na južni Izrael 7. oktobra, ubivši 1.200 ljudi i zarobljavajući oko 250 talaca, izbili su sukobi između Izraela i grupa koje podržava Iran, a koje se nalze u Libanu, Siriji, Jemenu i Iraku.

Unutar Gaze, u izraelskoj kontraofanzivi ubijeno je skoro 34.000 ljudi, od kojih su dvije trećine žene i djeca, tvrde zdravstveni zvaničnici Gaze. Izrael pak tvrdi da taj broj poginulih uključuje hiljade boraca Hamasa.

Visoki američki zvaničnici rekli su da je u napadu Irana na Izrael, koji je prvi napad pokrenut sa iranskog tla, korišćeno više od 110 balističkih projektila, 30 krstarećih projektila i više od 150 jednosmernih, "samoubilačkih" eksplozivnih dronova. Oni su rekli da su u napadu učestvovale i iranske proksi snage u Iraku, Siriji i Jemenu.

Iran je nedeljni vazdušni napad nazvao jednokratnim događajem koji je izveden u znak odmazde za napad na njegov konzulat u Damasku, navodeći da je "ta priča" za njih završena.

Izraelski ratni kabinet se poslednjih dana više puta sastajao da bi raspravljao o opcijama odgovora Izraela.

Izvor:Glasamerike

 

Komentari

Komentara: (0)

Novi komentar

Komentari objavljeni na portalu Kodex.me ne odražavaju stav uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja.

Zabranjeni su: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne prijetnje drugim korisnicima, autorima čanka i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za članak.

Takvi komentari će biti izbrisani čim budu primijećeni.