Psiholog Rozalinda S. Dorlen otkrila je neke od iznenađujućih načina na koje stres može da se odrazi na vaš organizam, prenosi N1.

Problemi sa pamćenjem

Ako vam je teško da se fokusirate, stres možeda bude krivac za to, kaže Dorlen.

Stres i anksioznost mogu da vam ometaju pažnju i vašu sposobnost pamćenja, navodi “Harvard Health Publishing”.

Studija iz neurologije pokazala je da odrasli sa višom nivoom kortizola, hormona stresa,  pokazuju oštećenu memoriju i manji moždani volumen.

Problemi sa kožom

"Kožne reakcije poput osipa ili akni izgledaju kao kolateralna šteta koju ljudi dožive u trenucima ekstremnog stresa", kaže Dorlen.  

"Stres dovodi do toga da naša tijela stvaraju hormone poput kortizola i epinefrina, koji aktiviraju kožne žlijezde za stvaranje masnoće, što može biti uzročnik akni i drugih stanja povezanih sa kožom", kaže ona.

"Tokom stresnog perioda skloni smo zanemarivanju naših rutina, što može da utiče na osjetljivost kože", objašnjava Dorlen.

Smanjen libido

"Pojačani ili hronični stres može da utiče na nivo hormona u našem tijelu, stvarajući veće količine kortizola i epinefrina, a jedna od nuspojava je i smanjeni seksualni interes ili želja", kaže Dorlen.

Razmislite o tome: Ako je vaše tijelo u stalnom reaktivnom stanju bega ili borbe, straha ili paralize zbog stresa, ti uslovi nisu baš pogodni za razmišljanje o intimnom životu.

Istraživanje objavljeno u ”Journal of Sexual Medicine” otkrilo je da su visoki nivoi hroničnog stresa povezani sa manjim seksualnog uzbuđenja kod žena.

Istraživači su zaključili da psihološka distrakcija i povećan nivo kortizola imaju ključnu ulogu u toj situaciji.

Ali fizički efekti stresa mogu da budu negativni i za muškarce.

"Dugoročni efektii stresa mogu da suze i ograniče protok krvi, što je jedan od niza faktora povezanih sa erektilnom disfunkcijom", smatra Dorlen.

Napetost u mišićima

Napetost u vratu, leđima ili ramenima takođe su posljedica stresa.

"Mišići su zategnuti kako bi se zaštitili od povrede tokom stresnih stanja, tako da nećete moći da se opustite ako je stres neprekidan",objačnjava Dorlen.

A da stvar bude još gora, stres i anksioznost mogu da pojačaju vašu percepciju mišićne boli i mogu da smanje vašu sposobnost suočavanja s njom, tvrdi “North American Spine Society”.

Razdražljivost

Razdražljivost je čest simptom hroničnog i dugotrajnog stresa, smatra Dorlen.

To može da bude povezano sa hemijskom reakcijom vašeg tijela na stres. Kad vaše tijelo oslobodi hemikalije kao odgovor na uočenu prijetnju, vaše srce i disanje se ubrzavaju i pomažu vam da krenete u akciju.

Ovo je ljudima nekada moglo da pomogne da pobjegnu kada su u opasnosti, ali danas bi to moglo da izazove osjećaj napetosti, razdražljivosti, čak i bijesa.

Problemi sa probavom

Svako ko je ikada iskusio "želučanu nervozu", zna da stres može da ima veliki uticaj na gastrointestinalni trakt.

Hroničan stres može da prouzrokuje niz probavnih komplikacija, uključujući bolove u trbuhu, zatvor ili dijareju, ističe Dorlen.

Razlog tome je to što su vaša crijeva i nervni sistem u stalnoj komunikaciji, navodi “John Hopkins Medicine”. Toliko su blisko povezani da se crijeva često nazivaju "drugim mozgom".