Kaže i da, iako se ovakva dešavanja odražavaju i na našu radnu energiju, svakako Crna Gora treba prvenstveno zbog sebe da nastavi sa svojom političkom i ekonomskom agendom.

Dosta izazova je pred EU i njenim institucijama, što se svakako odražava i na politiku proširenja. Kako je za Novu M ocijenila nekadašnja ministarka evropskih integracija Gordana Đurović, nakon posljednjih dešavanja i neotpočinjanja pregovora sa Sjevernom Makedonijom i Albanijom čini se da nam je Evropski parlament bliži nego Evropska komisija te da nas bolje politički čuje.

„Evropski parlament u ovom momentu zaista šalje pozitivne signale i pokušava da kontroliše ovu štetu koja je nastala sa odbijanjem Evropskog savjeta u jednoj jedinoj rečenici da će se tom pitanju vratiti u maju poslije zagrebačkog samita.“

Iako se više puta čulo da nema zamora od proširenja, najnovije poruke govore suprotno. Francuski predsjednik Emanuel Makron blokirao je politiku proširenja, što je, priznali su i evropski zvaničnici, bila istorijska greška.

„Francuska je prva, iza nje Holandija i Danska, da se Francuska povukla vjerovatno ne bismo imali ni prigovora više Holandije i Danske. Zašto Makron? Mislim prvenstveno zato što je njegova teza bila ako ne možemo da funkcionišemo sa 27, pošto ovaj 28. nikako da izađe i pravi dosta problema, kako ćemo sa više i njegova poruka je uvijek prouka prema francuskom javnom mnjenju nažalost. Nije mogao da se izdigne da pošalje poruku evropsku našem regionu.“, kazala je Đurović.

Zbog toga je Evropski parlament usvojio rezoluciju kojom upozorava da je "politika proširenja EU bila najefikasniji spoljnopolitički instrument Unije, a da dalja razgradnja te politike može dovesti do sve nestabilnije situacije u neposrednom susjedstvu EU". I domaća i međunarodna javnost takođe izrazila je zabrinutost da ionako rovit Balkan može ponovo pasti u ruke igračima sa Istoka, navodi Nova M.

„U toj prvoj rezuluciji koju sam spomenula imenom i slovom se pominje Rusija i njeno miješanje. Indirektno tu su naravno i uticaji Turske, uticaji Kine, ne samo politički nego i ekonomski, tako da tu postoji dosta prostora za brigu i ovaj apel Evropskog parlamenta za nas je obećavajući i zaista se nadamo da će uroditi plodom i da će se Savjet vratiti da još jednom preispita tu odluku.“

A ta odluka svakako je bila razočaranje za Zapadni Balkan. U Sjevernoj Makedoniji zbog toga su zakazani prijevremeni parlamentarni izbori, a posljedice će osjetiti i Crna Gora.

 „Mislim da se to odražava i na radnu energiju kod nas i u administarciji i u javnom mnjenju za podršku ali moramo se navići da je evropska integracija jedan valcer - da idemo dva koraka naprijed, jedan nazad, i da ne idemo samo pravo ali mi imamo svoju agendu, svjesni smo šta treba uraditi, koja je moguća dinamika ali ja želim da vjerujem da će se neke stvari preispitati“.

Do tada Crna Gora treba da nastavi sa reformama i završi ono što se od nje očekuje.

„Uvijek je bio odgovor da mi to radimo zbog sebe. Na kraju krajeva i sama evropska integracija je krajnje dobra stvar. Zemlja se politički opredijeljuje svojim institucijama, demokratski izabranim predstavnicima i političkim dogovorom. Znači kod nas je podrška najstabilnija u regionu . Obično je preko 60.“, navela je Đurović za Novu M.

Svakako, zaključuje Đurović, još jedan je faktor vrlo važan, a to je odlaganje formiranja EK  jer za puni kapacitet rada evropskih institucija vrlo su važni i njeni prijedlozi . Što se tiče klauzule balansa koje se svi pribojavaju, bivša ministarka ističe da može biti da je vrlo blizu ali da formalno nije aktivirana.