- Na zaprepašćenje javnosti, masovne grobnice u Sremskoj Mitrovici koriste se kao jedan od prostora za igru, razbibrigu, zabavu, sankanje i druge aktivnosti neprimjerene masovnom gubilištu nedužnih civila. Pozivamo nadležne organe lokalne samouprave da hitno reaguju i zaštite ovo gubilište od daljeg skrnavljenja, ali i apelujemo na nesavjesne i neodgovorne pojedince da bez odlaganja obustave neprimjerene aktivnosti na prostoru Spomen-groblja - saopštio je Muzej žrtava genocida, na čijem je čelu Dejan Ristić.

FOTO: SREMSKOMITROVAČKI PORTAL

Na ovom prostoru pored starog Savskog mosta streljano je, ubijeno i umrlo u mukama, prema zvaničnim podacima, 7.950 muškaraca i žena od 1941. do 1944.

- Streljali su žrtve uglavnom noću pred svjetlima kamiona, ubijali ih i maljem, a potom polivali živim krečom. Bilo je i živih zakopanih. Oni koje su ostavili žive kopali su rake za sjutradan, pa sjutradan bili prvi na redu za ubijanje. I sad ljudi nemaju pijeteta prema tim žrtvama - roditelji dovode djecu da se sankaju nad kostima! Te humke, odnosno bregovi su visoki i po pet-šest, pa i 10 metara, a kako je kod nas u Sremu sve ravno, jedino na tim humkama se može sankati. Ali ne treba po kostima. Da li ti roditelji i deca pomisle da možda gaze i po kostima svojih predaka koji su tako svirepo ubijeni?! Gde im je savest - kaže za Kurir Rada Korica, predsednik SUBNOR Sremska Mitrovica, čiji su ujak i stric u masovnim grobnicama.

MEMORIJALNI KOMPLEKS SPOMEN-GROBLJE

- 7.950 muškaraca i žena ubijeno

- 308 boraca narodnooslobodilačke vojske tu sahranjeno

- 20 bugarskih vojnika sahranjeno

- 18 vojnika Crvene armije

- 4 narodna heroja tu počivaju - Janko Čmelik, Stanko Paunović Veljko, Boško Palkovljević Pinki i Slobodan Bajić Paja

- 30. avgusta 1942. na tom mjestu streljan je čuveni slikar Sava Šumanović

- uređen 1959. prema projektu arhitekte Bogdana Bogdanovića

- na 12 hektara površine

FOTO: ZAVOD ZA ZAŠTITU SPOMENIKA KULTURE SREMSKA MITROVICA

- zaštićen kao znamenito mesto od velikog značaja

- svaka humka posvećena je jednoj grupi streljanih, a na njihovim vrhovima je bronzana forma razigranih plamenova

- humke su grupisane oko pravougaonog centralnog dela, na kom su postavljena tri kockasta kamena obeležja

- na ulazu, desno od glavne staze, na uzvišenju od zemlje dominira urna od kovane bronze

- prilikom rekonstrukcije 1979. spomen-park dopunjen je sa još dve humke, a ispred centralnog djela dodat je lavirint od niskog rastinja, koji naglašava ulaz u svetilišni deo kompleksa, gde su zapravo masovne grobnice

FOTO: ZAVOD ZA ZAŠTITU SPOMENIKA KULTURE SREMSKA MITROVICA

- na tri kamene ploče uklesan je tekst Dobrice Ćosića - izvorno ispisan latinicom, a nakon restauracije 2012. ćirilicom, izbačena je reč "komunisti", a ispisana "rodoljubi"

Korica navodi i da Spomen-groblje ima obezbeđenje, koje plaća Grad.

- Zna se ko šta treba da radi i reguliše, a to obezbeđenje očigledno ne radi svoj posao - navodi Korica i dodaje da je pisao Zavodu za zaštitu spomenika kulture tražeći da reaguje.

Ljubiša Šulaja, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica, u čijoj nadležnosti je Spomen-groblje, kaže za Kurir da u ovom slučaju zavod nema osnova da reaguje.

SAVA ŠUMANOVIĆFOTO: PRINTSCREEN/RTS

- Zavod izdaje mere zaštite za čuvanje i održavanje spomeničkog kompleksa. Sankanjem se fizički ne devastira, ne ruši, niti lomi spomenik, te nema ni osnova da mi reagujemo. Tekuće održavanje je u nadležnosti Grada, sam kompleks ima i obezbeđenje, a postoji i komunalna policija - navodi Šulaja i dodaje:

TROJE DECE MI SE SANKA NA GROBLJU

Žena koja živi pored Spomen-groblja, a koja nije želela da joj navodimo ime, ističe da ima troje dece i da se stalno sankaju u Spomen-groblju.

- Moja deca su se tu sankala i uvek će se sankati! I sama sam kad sam bila dete. A gde drugde?! Gde kad je sve ravno?! Uostalom, nije ograđeno bodljikavom žicom, nije nigde napisano da je zabranjeno sankanje - kaže mještanka, čija djeca su u trenutku našeg poziva bila u kući, jer "snijeg se malo otopio, ostao sami led pa ne mogu da se sankaju na groblju".

Znaju, kaže, da im se djeca sankaju po kostima ubijenih.

- Ali i cijela Mitrovica je na kostima. Ako sad zbog tekstova našoj djeci zabrane tu da se sankaju, ima peticiju da pokrenemo! Svi mi odavde, a i šire! Djeca treba da znaju šta se tu dogodilo, svako malo starije djete to i zna. Ali djeca treba i da slave radost i sjmeh, a ne smrt. Uostalom, da li su ti koji nas kritikuju ijednom došli na pomen, koji je svakog 6. septembra?! Evo, ja sam išla dok sam bila mlađa - navodi ova žena te dodaje da u masovnim grobnicama nema nijednog njenog pretka:

- Osim baba i deda kojima je neko streljan ili ubijen, ostali, mlađi, nemaju tako strašan odnos. Šta je bilo, bilo je, život ide dalje.

- Simbolika kompleksa, koji je uradio čuveni Bogdan Bogdanović, jeste pobjeda života nas smrću. Ideja je da spomen-kompleks bude deo grada uklopljen u savremeni život s parkovskim uređenjem, ali pre svega kao memorijalni park. Informativne table govore o prirodi i karakteru mjesta, koje je pijre svega veliko stratište. Stilizovane humke, ispod kojih su grobnice streljanih, mjesto su na kom uvek treba imati u svesti stravičnost zločina koji su se tu dogodili. Parkovski uređen prostor treba da podseti da život uvek pobeđuje. I ne bi moralo baš na mjestu masovnih grobnica da se sanka, kako bi se pokazao pijetet prema žrtvama.

Gradonačelnica Sremske Mitrovice Svetlana Milovanović nije odgovorila na pitanja Kurira.

Izvor:Kurir