Oko 15 svjetskih kompanija zainteresovano za Aerodrome Crne Gore
Osman Nurković, foto:AA

Nurković zadovoljan radovima na autoputu, nove investicije u željezničku infrastrukturu

Oko 15 svjetskih kompanija zainteresovano za Aerodrome Crne Gore

Oko 15 vodećih kompanija u oblasti aerodromskog menadžmenta zainteresovano je za Aerodrome Crne Gore, a koncesiju u periodu od 30 godina dobiće kompanija koja ponudi 100 miliona avansa i koja bude spremna da u prve tri godine uloži 85 miliona eura, poručuje ministar saobraćaja i pomorstva Crne Gore Osman Nurković.

Nurković u intervju za Anadoliju govori o pripremi za davanje na koncesiju Aerodroma Crne Gore, kao i o planovima za privatizaciju nacionalnog avioprevoznika – Montenegro erlajns. Nurković je zadovoljan kako teku radovi na prioritetnoj dionici autoputa Bar-Boljare, dok je najavio nove investicije u željezničku infrastrukturu, kao i planove za otvaranje željezničke linije Nikšić - Čapljina i pruge prema Kosovu. 

Posljednjih mjeseci u Crnoj Gori u fokusu je plan Vlade Crne Gore da aerodrome ustupi na upravljanje nekoj od svjetskih kompanija, u vidu davanja koncesije. Nurković potvrđuje da je koncesioni ugovor spreman i najavljuje skoro raspisivanje tendera. 

„Mi smo uradili ugovor o koncesiji i koncesioni akt i ovih dana bi trebalo da ga razmatra uži kabinet i da ga uputimo ka Vladi, da ga Vlada usvoji, nakon čega će biti objavljen javni poziv za pretkvalifikaciju. Očekujemo veliko interesovanje investitora. Trenutno imamo oko 15 vodećih kompanija u ovoj oblasti koje su zainteresovane i koje će se prijaviti na tender za dodjelu koncesije. Mislim da ćemo dobiti dobre ponude“, ističe Nurković. 

Na pitanje šta je to što je država postavila kao minimalne uslove u koncesionom aktu, Nurković ističe da će kompanija koja bude pobjednik na tenderu za upravljanje aerodrmima biti u obavezi da uplati 100 miliona eura avansa, kao i da uloži 85 miliona u prve tri godine.  

„Stanje na aerodromima nije zadovoljavajuće s aspekta potreba naših građana i posebno s aspekta razvoja turističke privrede. Mi znamo da je Crna Gora turistička destinacija, da se svake godine povećava broj turista i da imamo rast turista na našim aerodromima od deset odsto. Sada smo vidjeli da nam tehnički, prostorni ali i bezbjednosni kapaciteti nisu na zavidnom nivou i zbog toga je nužno investiranje. Mi smo u koncesionom aktu utvrdili da je u prve tri godine potrebno investirati minimum 85 miliona eura. To je ono što bi trebalo da podigne nivo usluga i uslove na našim aerodromima na znatno viši nivo i da podstakne turiste. Drugi uslov jeste uplata državi Crnoj Gori od najmanje 100 miliona eura avansa. To će zavisiti od toga koliko će biti interesovanje i potencijani koncesionari će se takmičiti i utvrdili smo deset odsto bruto prihoda na nivou godine kao godišnju koncesionu naknadu“, kaže Nurković. 

On poručuje da će koncesiju na aerodrome dati, ukoliko dođe do realizacije ovog cijelog posla, na 30 godina. Istakao je i da će zaštititi interese radnika koji rade na aerodromima. 

„Ni na koji način neće biti manja prava radnika kod budućeg koncesionara u odnosu na ona prava koja sada ostvaruju“, kaže crnogorski ministar saobraćaja. 

Osim što u Vladi pripremaju plan za aerodrome, paralelno se traži najbolji model za nacionalnu aviokompaniju Montenegro erlajns. Nurković kaže da dugovi od ranije koje je napravila ova kompanija otežavaju funkcionisanje i da uprkos važnosti koju ova kompanija ima za državu, doći će ili do privatizacije ili do stečaja.

- Plan sanacije za Montenegro erlajns -

„Montenegro erlajns je jako važan za Crnu Goru, posebno za turističku privredu. Ove godine će ova kompanija opslužiti preko 600 hiljada putnika, od toga je gro turista. Neke kalkulacije pokazuju da je najmanje 80 eura dnevno benefit turističkoj privredi od svakog gosta. Ako to prevedemo sa brojem dana koje provedu u Crnoj Gori, radi se o desetinama ili stotinama miliona eura državi. Ta kompanija ima odeđenu dubiozu iz prethodnog perioda, nagomilale su se obaveze prema aerodromima, zatim za poreze i doprinose, kao i još prema nekim povjeriocima. To je kompleksno pitanje, nije jednostavno, sa svih aspekata ga analiziramo i Vlada će sigurno donijeti najpovoljniju odluku“, kaže Nurković. 

2018111923349502739142429Web

Osman Nurković, foto:AA

Na pitanje da li je tačno da se jedan njemački privatizacioni fond interesuje za privatizaciju ove kompanije, Nurković potvrđuje da ima interesovanja. 

„Interesuje se kompanija za privatizaciju, ali neće preduzeće koje ima dubioze. Oni razmišljaju da kupe kompaniju koja ima svoje potencijale kada su u pitanju oprema i ljudstvo i da je dovedu do nivoa da ta kompanija posluje pozitivno. Dakle, mi bismo imali obavezu da saniramo taj ostali dio iz prethodnog perioda i da eventualno pregovaramo i, ako dođe do dogovora, da se privatizuje ta kompanija, da ostane brend, da se ne ukinu postojeće destinacije, već da se razvija broj destinacija. Mi smo sada u situaciji da presijecamo, da donosimo odluku o sanaciji, ili privatizacija ili eventualno najgora opcija - stečaj, ali zaista u ovom trenutku o tome ne razmišljamo, jer bi izazvalo velike posljedice. Ali, ukoliko ne budemo mogli naći drugu opciju i to je jedna od opcija“, kaže Nurković. 

Radovi na najvećem infrastrukturnom projektu u istoriji Crne Gore, autoputu Bar - Boljare u toku su. Ministar Nurković uvjerava da je zadovoljan kvalitetom radova na prioritetnoj dionici Smokovac - Mateševo i najavljuje plan za drugu dionicu od Mateševa do Andrijevice. 

„Imamo sada jedan ozbiljan zamah radova na svim objektima, na trasi, tunelima i mostovima. Svako dobronamjeran vidi da se tu sve odvija u dobrom smjeru. To je ozbiljan infrastrukturni objekat, to je najzahtjevnija dionica u Evropi. Ako vam kažem da je od 41 kilometra dužine prve dionice, 17,5 kilometara tunela, 6,2 kilometara mostova, da su tamo vijadukti, potporni zidovi i druge konstrukcije na putu, a da je otvorene trase svega 18 kilometara, dovoljno govori koliko je to kompleksna i zahtjevna dionica. Poenta u svemu tome jeste da kada je kvalitet u pitanju, mi imamo nultu toleranciju prema izvođaču. Dnevni je monitoring i nema jednog jedinog tehničkog odstupanja što se tiče kvaliteta i možemo izraziti zadovoljstvo kako se izvode radovi u svim segmentima“, kaže Nurković. 

Autoput Bar - Boljare spojiće Crnu Goru sa Srbijom, a važan je i za razvoj sjevera Crne Gore. 

„Mi u ovom periodu tražimo mogućnost za nastavak izgradnje autoputa. Ono što je jako važno jeste da je Srbija ugovorila do Požege izgradnju autoputa i praktično njima ostaje još jedna dionica od Požege do Boljara od 108 kilometara. Mi smo formirali jednu zajedničku komisiju koja će utvrditi kontakt tačku između Srbije i Crne Gore, odnosno tačku spajanja autoputa. Ovaj putni pravac je u evropskoj mapi koridora i prepoznat je kao važan putni pravac koji spaja Srbiju i Crnu Goru i dalje omogućava prema Srednjoj Evropi. Taj putni pravac ima perspektivu. U toku je izrada idejnog projekta za drugu dionicu od Mateševa do Andrijevice dužine 21 kilometar i već radimo analize i utvrđujemo širu trasu do Boljara. Razgovaramo sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj oko eventualnog kredita za drugu dionicu od 20 odsto vrijednosti. Sa tim iznosom bi stekli pravo na apliciranje za grant kod Evropske komisije i tu bismo vjerovatno dobili 20 odsto granta, a za preostali dio sredstava za izgradnju te dionice tražili bi privatno-javnog partnera", kaže Nurković. 

2018111923349502739142427Web

Foto:AA

- Za rekonstrukciju željeznice 70 miliona eura -

  Govoreći o željezničkom saobraćaju, Nurković poručuje da je država Crna Gora fokusirana na taj prevoz, jer je EU prepoznala željeznički prevoz kao ekološki najčistiji i da su dobri benefiti iz evropskih fondova. 

„Na svaki kredit koji dobijemo za infrastrukturu, dobijamo 50 odsto granta. Već je u toku realizacija jednog kredita od 20 miliona i granta od 20 miliona, dakle 40 miliona eura na raspolaganju u rekonstrukciju željeznice. Mi smo blizu 50 odsto rekonstruisali i povećali bezbjednost i brzinu na tom dijelu. Aplicirali smo za još jedan kredit od 14 miliona i 14 miliona je grant. To znači da će nam oko 70 miliona biti na raspolaganju u narednih dvije-tri godine da uradimo ozbiljnu rekonstrukciju željezničke infrastrukture“, kaže Nurković. 

Na pitanje kakve su šanse da se nekadašnja pruga od Nikšića do Čapljine ponovo stavi u pogon, što je i predviđeno strategijom o razvoju željezničkog prevoza Crne Gore, ministar Nurković poručuje da je više puta oko toga razgovarao sa kolegama iz Hrvastke i Bosne i Hercegovine. 

„Potrebna su značajna sredstva i važno je da se obezbijedi izgradnja dijela koji prolazi kroz BiH, to je veća dužina i potrebna su veća ulaganja. S obzirom da je Evropa prepoznala željeznički prevoz kao ekološki čist, ona stimuliše kroz dodjelu grantova najmanje 50 odsto, a čak je moguće da prekogranična saradnja bude i više stimulisana. Očekujem jednu ozbiljnu priču, i uz pomoć iz evropskih fondova i kako se budemo primicali ulasku u EU, sve veći iznosi će moći da se povuku, tako da računam da ćemo iz tog dijela moći da obezbijedimo sredstva i da krenemo u realizaciju ovog željezničkog pravca“, kaže Nurković. 

Poručuje da ima naznaka i da se Crna Gora prugom poveže sa Kosovom. 

„Nedavno je premijer Marković tokom posjetu Kosovu razgovarao oko moguće izgradnje pruge i imamo urađen idejni projekat od Bijelog Polja ka Kosovu. Imamo urađen idejni projekat do granice sa Kosovom i oni su zainteresovani da se eventualno razgovara oko željezničkog povezivanja Crne Gore i Kosova“, kaže Nurković. 

Kada su odnosi između Crne Gore i Turske u pitanju, Nurković je zahvalan za pomoć koju ova država pruža Crnoj Gori. 

„Mi smo, prije svega, zahvalni Turskoj na pomoći koju pruža Crnoj Gori kroz razne oblike pomoći, preko njihove razvojne agencije TIKA. Znaju svi građani koliko je rekonstruisanih domova zdravlja, škola i drugih objekata“, istakao je Nurković. 

Komentari

Komentara: (0)

Novi komentar

Komentari objavljeni na portalu Kodex.me ne odražavaju stav uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja.

Zabranjeni su: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne prijetnje drugim korisnicima, autorima čanka i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za članak.

Takvi komentari će biti izbrisani čim budu primijećeni.