Predstavnici crnogorskih institucija predstavili su danas napredak ostvaren u reformskom procesu u oblastima poljoprivrede i ruralnog razvoja, bezbjednosti hrane, veterinarske, fitosanitarne politike i ribarstva.

Savjetnica glavnog pregovarača Dragana Marković ocijenila je da je od prethodnog Pododbora u Briselu Crna Gora naporno radila kako bi se približila evropskim standardima, a da su nadležne institucije u fokusu svog rada imale prenošenje pravne tekovine i ispunjenje završnih mjerila.

„Koliko su naporno radile službe nadležnog resora, govore podaci da je u toku 2017. planiran najveći broj obaveza od svih poglavlja, od čega je više od 95% planiranih obaveza realizovano. Takav slučaj je i u prvoj polovini 2018. kada je u pitanju prenošenje pravne tekovine, odnosno Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja je od planiranih obaveza realizovalo više od 85%“, rekla je Marković.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i ruralnog razvoja, Đuro Žugić, istakao je da je Crna Gora na dobrom putu da u skladu sa akcionim planovima ispuni obaveze sa ciljem prilagođavanja legislative zajedničkoj poljoprivrednoj politici Evropske unije.

„Smatramo da ono što zajedno radimo ima jedinstven cilj, a to je jaka poljoprivreda u Crnoj Gori, predstavljena kroz jake konkurentne farmere i prerađivače hrane. To nam je zajednički cilj jer crnogorska poljoprivreda iako mala u brojevima ima dosta toga da doprinese evropskoj mapi poljoprivrede“, naveo je on.

Podsjetio je da je ove godine počelo sprovođenje IPARD programa, koji predstavlja važan element podrške sektoru proizvodnje i prerade, kao i da je od izuzetne važnosti iskoristiti raspoloživi novac u potpunosti po pravilima koja su Crna Gora i EU zajedno definisali.

Žugić je naglasio da se i u drugim oblastima crnogorska poljoprivreda približava pravilima Zajedničke poljoprivredne politike – u domenu bezbjednosti hrane unaprijeđen je sistem kako bi proizvodi bili bezbjedni i našli tržište i van granica Crne Gore, dok je i u sektoru ribarstva zabilježen napredak u sprovođenju propisa.

Zamjenica šefa Jedinice za Crnu Goru u Generalnom direktoratu za proširenje, Barbara Hesus-Žimeno, istakla je i na ovom Pododboru posvećenost Evropske komisije ovom regionu, navodeći da Zapadni Balkan i Crna Gora nikad nijesu zauzimale ovako visoko mjesto na agendi EU kao danas.

„To je istorijski momenat, ali Crna Gora treba da ga nadgrađuje i iskoristi“.

Naglasila je da je Crna Gora napredovala u razvoju sektora bezbjednosti hrane i kazala da rad u skladu sa akcionim planovima treba da bude nastavljen u svakom od poglavlja obuhvaćenim ovim Pododborom, što je jednako važno kao i ispunjavanje završnih mjerila. Što se tiče IPARD-a, kako je rekla, Evropska komisija cijeni konstantne napore Crne Gore u implementaciji.

Hesus-Žimeno je dodala da je u više oblasti potrebno jačati administrativne kapacitete, a da to treba shvatiti u kontekstu tekuće optimizacije javne uprave. Zaključila je da će, pored rada u okviru ovih, ali i ostalih oblasti u pregovorima, napredak u poglavljima 23 i 24 odrediti tempo pregovora.