Slike razbijanja skupa uz upotrebu sile označile su početak još jedne crnogorske političke dubioze koja je rezultirala svojim vrhuncem tačno godinu dana kasnije, parlametarnim izborima i onim što je u javnosti poznato kao državni udar.

Ni jedna od pomenutih godišnjica još nije dobila svoj epilog. Sa razbijanjem Frontovih demonstracija počela su hapšenja i sudski postupci protiv poslanika ove političke alijanse. To jutro su hapšeni Milan Knežević i Slaven Radunović. Počelo se sa optužbama za napad na službeno lice. Potom je došao državni udar i optužbe za zločine protiv države ali i pripremu najtežih krivičnih djela, poput ubistva.

Potom je određeni broj poslanika optužen za krivično djelo nasilničkog ponašanja, tokom sukoba poslanika DFa i DPSa prilikom oduzimanja poslaničkog imuniteta Andriji Mandiću i Milanu Kneževiću. Potom su u ovaj politički savez stigle i optužbe za pranje novca. Sve u svemu protiv polovine poslanika DFa vodi se krivični sudski postupak.

To što neki nisu u zatvoru prevashodno je politička odluka, iako ima pravno utemeljenje. Sve u svemu, ne ulazeći u tumačenja, činjenica je da je veliki broj poslanika najjačeg opozicionog saveza pod sumnjom za krivičnu odgovornost.

Iako Ustav Crne Gore ne brani da se lice protiv kojeg se vodi krivični postupak nađe na poslaničkoj listi, niti to zabranjuje Zakon o izboru odbornika i poslanika, sasvim je opravdano pitati se da li su krivični postupci protiv poslanika Fronta jedini rezultat 17, Oktobra 2015,, I da li ljudi protiv kojih se vodi krivični postupak uopšte mogu da obavljaju svoj posao na adekvatan način.

Osim toga, u političkom životu Crne Gore malo se šta istinski promijenilo. Prijevremeni parlamentarni izbori  tada su, kao i danas, bili osnovni zahtjev opozicije. I tada su se, kao što će biti i sada sve su prilike, održali u redovnom terminu.  

U neredovnom stanju je jedino Demokratski Front čiji čelnici svakodnevno ponavljaju sa su se našli na udaru države. I to je tačno. Država ih tereti za razna krivična djela a postupci su u toku. I sve su prilike da će trajati. Za to vrijeme opozicija se nada da bi mogla, uz podršku spolja, natjerati DPS na prijevremene parlamentarne izbore. Opet bismo dakle birati poslanike. Mnogi će glasati i za one koji se nalaze pod sumnjom za krivičnu odgovornost.

A ako je smisao izbora poslanika da on svoju funkciju i vrši, onda je taj smisao već narušen opozicionim bojkotom Parlamenta. Ako je uslov zasnivanja radnog odnosa za prosječnog građanina i dokaz da se protiv njega ne vodi krivični postupak, da li država to može tražiti i od onih koji se kandiduju za poslaničke funkcije. I da li će?

Vjerovatno neće, jer jedno je pravna norma a drugo njeno tumačenje. Kad su se iza rešetaka mogli naći oni pod sumnjom da su izvršili, ili pokušali da izvrše najteža krivična djela, a osumnjičeni da su im za to izdavali naloge nisu, sasvim je logično da Crna Gora u svom Parlamentu ima desetak poslanika koji se razvlače po sudovima. Jer je to izgleda redovno stanje u Crnoj Gori.