Država se bori sa monetarnom krizom i vrtoglavom inflacijom od 2021. godine, za koje ekonomisti kažu da su rezultat Erdoganovog uvjerenja da će povećanje kamatnih stopa povećati inflaciju.

Uobičajeno ekonomsko razmišljanje i ujedno pristup koji koriste centralne banke širom svijeta zahteva suprotno: povećanje kamatnih stopa da bi se kontrolisalo skakanje cijena.

Ekonomisti kažu da je vlada agresivno intervenisala na tržištima kako bi podigla liru uoči izbora, iscrpljujući tako turske devizne rezerve kako bi održala kurs pod kontrolom.

Nekoliko sati nakon što je položio zakletvu, Erdogan je najavio da će se Mehmet Šimšek, bivši bankar Meril Linča koji je ranije bio njegov ministar finansija i zamjenik premijera, vratiti u vladu posle petogodišnje pauze u politici.

Šimšek je rekao da Turska nema druge opcije osim da se vrati na „racionalno tlo“. Kao mogući znak da bi Erdoganova nova administracija mogla da vodi konvencionalniju ekonomsku politiku, Šimšek je takođe rekao da nema „prečica ili brzih rešenja“ obećavši da će nadgledati turske finansije „transparentno, dosledno, odgovorno i predvidljivo“.

Erdogan je danas imenovao Hafize Gaje Erkan za guvernerku centralne banku. Ona preuzima dužnost od sadašnjeg šefa koji se zalagao za smanjenje kamatnih stopa od 2021. godine.

Bivša izvršna ko-direktorka banke sa sjedištem u SAD, postala je prva žena na čelu centralne banke u Turskoj.

Ekonomisti međutim kažu da nije jasno do koje će mjere Erdogan dati Erkanovoj i Šimšeku slobodu u djelovanju.