„Sad se, vidim, nagađaju hoće li ga vratiti ili neće. A ustvari, oni koji su ga skinuli došli su iz Turske. Svaka čast, došli su ovdje da obnove neke stvari, da Crnogorci zarade malo para. Sve je to dobro, ali to ne znači da treba da ruše svetinje, da ruše spomen-krst podignut oslobodiocima Podgorice iz 1877. godine“, rekao je on  u besjedi u crkvi Svetih arhangela u selu Dupilo u Crmnici.
Amfilohije je ocijenio da bi to bilo isto kao kad bi pravoslavni hrišćani sada krenuli da ruše džamiju u Staroj varoši koja je podignuta na temeljima crkvenim.
„Čestita porodica Đečevića, koja je primila islam baš negdje u vrijeme seobe pod Arsenijem Čarnojevićem pamti da su joj preci bili vojvode cara Dušana. Ko je gladan bio, govorio mi je pokojni Halit Đečević, taj se poturčio. Došli su u manastir Svetoga Marka, koji je najstarija svetinja hrišćanska u Podgorici, i tu se naselili. Primili su islam, ali su to i zapamtili ovi čestiti ljudi, pa su svetinje koje su tu bile, među kojima je i sveta lobanja Svete mučenice Fevronije, negdje između dva rata predali cetinjskoj Mitropoliji. Predali su i jedan krst i mošti Svetog Teodora Stratilata. Sve to je čuvano u manastiru Svetoga Marka“, rekao je Amfilohije i dodao da i danas u podrumu kuće Đečevića postoje sačuvane freske iz tog vremena.

„Ako bismo mi uradili ono što su skidanjem krsta sa Sahat-kule, nažalost, uradili nama, – a nadamo se u Boga da bezumlje neće prevladati da se skine taj krst –  onda bismo trebali da srušimo džamiju da bismo vratili crkvu, da srušimo kuću Đečevića da bismo vratili svetinju Markovog manastira. Nije to dobro i ja se nadam u Boga da će da prevlada razum kod ovih što su sada na vlasti u Podgorici“, rekao je Mitropolit crnogorsko-primorski.

Dodao je da se takođe nada da oni neće dozvoliti da se desi najstrašniji zločin protiv Crne Gore i protiv oslobodilaca Podgorice.

„To bi bilo obnavljanje mržnje. A nije vrijeme za to, previše imamo mržnje. Bolje je da kao braća sačuvamo sve ono što se događalo, da praštamo jedni drugima, da se ne vraćamo zločinima i zločincima nego da se vraćamo živome Bogu i jedni drugima. A u isto vrijeme mi hrišćani da poštujemo i cjelivamo mošti i svete krstove podignute u slavu Božiju na grobovima onih koji su položili živote za vjeru, Krst Časni i slobodu zlatnu“, zaključio je Mitropolit Amfilohije.