Balkanci željni krvi najbližih, normalno, nijesu sa ozbiljnošću posmatrali prispjelu im ponudu. Rat je bio preči. Jugoslavije više nema ali bojati se da bi mogla da se ponovo uzdigne. U formi koji predlaže Evropska Unija, kroz slobodan protok ljudi roba i kapitala u onom što je ostalo od Jugoslavije a nije se našlo u Evropskoj Uniji.

Da Jugoslavija više ne živi u srcima Jugoslovena ali je u briselskim srcima itekako ima, nedavno je dokazao i Evropski komesar za proširenje Johanes Han. On je tokom posjete Crnoj Gori izjavio kako se nada da će lideri zapadnobalkanske šestorke na predstojećem samitu u Trstu 12. jula, postići dogovor o stvaranju zajedničkog regionalnog tržišta koje bi moglo da zaživi u narednih godinu dana. Odavno je poznato da nade i snove briselskih zvaničnika ispunjavaju gore pomenuti.

Tako će, bojati se, voljom Balkanaca u krvi srušena opet ustati neka Jugoslavija, ovog puta pod patronatom Evropske Unije. Iako sama ideja nailazi na otpor među Balkancima, pa i među Crnogorcima, slabe su nade da će se volji Brisela može oduprijeti. Tako je ministarka ekonomije Dragica Sekulić kazala  da Crna Gora još uvijek nije dobila konkretan predlog šta znači zajedničko regionalno tržište Zapadnog Balkana, čije formiranje predlaže Evropska unija.

A znači to što znači, zajedničko regionalno tržište. Iz njega proishodi bojazan da se Unija vratila principu „karavana“ u politici proširenja. Bojazan da ćemo đuture u Evropu umjesto jedan po jedan. Ali prosječnog građanina te stvari ne zanimaju. Njega zanima uzdizanje ekonomije koja je na Balkanu spaljena u trošenju gluvog baruta u inervalu od skoro jedne decenije. Izgleda da to zanima i Evropsku Uniju.

Oni u odnosu sa Zapadnim Balkanom koriste čist pragmatizam. Njima ne trebaju države koje jedna drugu ne podnose i tržišta koja na svakih stotinak kilometara imaju neku barijeru, koja je pri tom često i fizička. Njima države na kraju krajeva i ne trebaju. Umjesto šest ekonomija koje su na Zapadnom Balkanu autistične i neodržive, treba im jedno tržište od 15 miliona ljudi koje već ima kapacitet da Evropskoj Uniji pruži određenu korist. Jer je za ljubav potrebno dvoje. Ili u ovom slučaju šestoro, ili sedmoro.

A to znači da će pećko pivo u Herceg Novom biti samo to. Kao što će u Vučitrnu apatinsko biti samo apatinsko. Izgubiće, makar što se ekonomije tiče, sve one stavke i ograničenja zbog kojih je danas pećko pivo raritet u Herceg Novom ili apatinsko u Vučitrnu. Već pri samoj pomisli na to, bojati se, mogu se zametnuti klice nekog novog bratstva i jedinstva. Makar ono bilo i ekonomsko i makar bilo pod pritiskom Evropske Unije. Ko zna...možda će se opet slušati šlageri poput onog...Živjela Jugoslavija!!!