On tvrdi da se rad jednog radnika sveo na ponudu "uzmi ili ostavi". To je samo, kaže Pejak, korak više od robovlasničkog sistema, gdje je radnik bio uslovljen fizičkom prinudom.

 "Ako ti nećeš, ima ko hoće...!" - čuvena rečenica prosječnog poslodavca, iza koje se krije kašnjenje zarada, mobing, maltretiranje, seksualno uznemiravanje, neplaćanje... To je najpodlija rečenica koju svaki poslodavac u Crnoj Gori izgovori makar jednom godišnje", ogorčen je Pejak. On iznosi brojne druge poražavajuće podatke. 

Vesko Pejak

"U Crnoj Gori nezaposlenost je skoro 40%. Sa toliko nezaposlenih ljudi nemoguće je govoriti o radničkim pravima jer uvijek ima neko ko će raditi više za manju platu. Uvijek ima neko ko će trpjeti šibu, ko će spustiti pogled, ko će prećutati maltretiranje...Jedini način da radnici dobiju veća prava je da se - pobune. Istorija je to pokozala kao jedino oružje za bolja prava. Ekonomska nauka takođe borbu vidi kao jedini način podizanja zarade. U ekonomskoj teoriji je podizanje zarada objašnjeno  pojavom sindikata. Prije nego su se pojavili sindikati, radničke zarade su bile minimalne. To što su u Crnoj Gori niske zarade govori nam da u Crnoj Gori ne postoje sindikati. Da postoje, zarada ne bi padala. Ekonomska nauka je jasna po tom pitanju", poručuje Pejak.

On kaže da, ako pogledamo stanje u Crnoj Gori, ne pominjući odmah politiku, izlaz za radnike je organizovanje radničkih protesta. 

"Ne bi to bili politički protesti, jer bi oštrica pogađala sve, ne samo vladajuću klasu. Ako ne bude tih protesta, uskoro će svi radici (profesori, ljekari, sudije, policajci,..) raditi za minimalne zarade. Te zarade neće biti veće od 230 - 250 eura", zaključuje naš sagovornik.