„Posljednjih godina strategija EU prema Zapadnom Balkanu bila je ‘sačekaj i vidi’, pri čemu blok nije bio previše aktivan u regionu kada je riječ o zastoju sa reformama“, rekao je Logar priznajući da je u protekloj deceniji proširenje „otpalo sa dnevnog reda EU“.

„Treće strane su ušle u region, neke su počele da ostvaruju svoje strateške interese i to pokazuje ranjivost regiona za EU, to je strateški opasno“, rekao je Logar u intervjuu za EURACTIV o prioritetima slovenačkog predsjedavanja EU koje počinje 1. jula.

Njegovi komentari indirektno se vjerovatno odnose na kinesku i rusku „diplomatiju maski i vakcina“ za vrijeme pandemije koronavirusa, koja je izazvala zabrinutost u Evropi.

„Ako mi (EU) ne popunimo vakuum na Zapadnom Balkanu, u našem neposrednom susedstvu, neko drugi će. U tom smislu, naš najbolji strateški interes je da djelujemo što prije i integrišemo te zemlje u EU“, rekao je slovanački ministar spoljnih poslova.

„Ono što želimo da promijenimo je da pređemo sa strategije orijentisane na probleme EU na strategiju rješavanja problema“, rekao je Logar dodajući da to podrazumijeva razmatranje kako da se vlade (u regionu) ohrabre i podstaknu da ubrzaju reforme.

On je istakao da proces proširenja „mora da bude održiv i da te zemlje treba da budu sigurne da će, ako ispune odredjene ciljeve, stići sledeći korak – proširenje“, dodajući da će se to posebno odnositi na kandidate za članstvo u EU Albaniju i Sjevernu Makedoniju.

Nade obije zemlje u procesu pristupanja raspršene su 2019. kada su Francuska i Holandija stavile veto na početak pregovora o članstvu sa EU zbog nedovoljnog reformskog napretka u unapređenju demokratije i borbi protiv korupcije.

Početak pregovora sa Sjevernom Makedonijom zatim je blokirala Bugarska 2020. zbog sporenja oko zajedničke istorije, nacionalnog identiteta i jezika.

Bugarsku odluku podržale su sve partije u zemlji i sadašnja prelazna vlada do sada nije promijenila poziciju. Do promjene bi moglo da dođe poslije prevremenih izbora u julu.

U maju je evropski komesar Oliver Varheji predložio da se dvije zemlje razdvoje i da samo Albanija ide napred ali je Logar rekao da je Slovenija „snažno protiv toga“.

„Obije zemlje su ispunile kriterijume koje im je postavila EU, i ako je blok zasnovan na vladavini prava i istim mjerilima za sve, obije treba da uđu u narednu fazu (pristupnog procesa)“, istakao je Logar.

„I dalje se nadamo da je sporazum moguć pod portugalskim predsjedavanjem“, rekao je Logar. Predsjedavanje EU Portugalije završava se 30. juna.

Slovenija pak namjerava da organizuje neformalni samit Zapadnog Balkana i EU u oktobru.

„Takođe želimo da uključimo glasove građana zemalja Zapadog Balkana u buduću evropsku debatu“, rekao je slovenački šef diplomatije.

Na pitanje o non pejperima koji su se ranije pojavili i u kojima se predlaže promjena granica na Zapadnom Balkanu, Logar je ponovio da Slovenija snažno podržava teritorijalni integritet regiona.

Slovenački ministar je rekao i da je Bosna i Hercegovina najizazovnije pitanje u regionu i da on polaže velike nade u rad novog Visokog predstavnika Kristijana Šmita koji je nedavno nasledio Valentina Incka u toj ulozi.

Logar je rekao da prije nego što se EU „pozabavi“ BiH, treba da riješi neka druga regionalna pitanja kako bi dokazala da može da ostvari rezultat.

„Ako počnemo sa Sjevernom Makedonijom i Albanijiom i ako bude napretka u procesu Beograd-Priština, to će poslati veoma pozitivnu poruku regionu i mogli bi mnogo efikasnije da pristupimo BiH“, dodao je.

Na pitanje kakve perspektive vidi za odnose Srbije i Kosova, Logar je rekao da „je teško reći kojim putem će ići pregovori“ ali da imenovanje specijalnog predstavnika EU Miroslava Lajčaka pokazuje da je Uniji stalo.

Kada je riječ o drugim spoljnopolitičkim pitanjima, Logar je za EURACTIV rekao da odnosi EU i Rusije „nisu baš dobri“ dok je u vezi Kine ocijenio da je pandemija „pokazala i dokazala“ da je EU postala suviše zavisna od Pekinga.