Izvještaji o povredi na radu se u svakom pojedinačnom slučaju dostavljaju nadležnim sudskim organima ili tužilaštvu, koji vode dalje postupke i preduzimaju mjere iz svoje nadležnosti.

“Podatke za ukupan broj povreda na radu prikuplja Ministarstvo rada i socijalnog staranja, jer je Zakonom o zaštiti i zdravlju na radu propisano da su Fond za zdravstveno osiguranje, Fond penzijskog i invalidskog osiguranja, ovlašćene zdravstvene ustanove za zdravstvenu zaštitu zaposlenih i druge zdravstvene ustanove dužni da u vezi sa dostavljanjem podataka o povredama na radu, profesionalnim bolestima, bolestima u vezi sa radom i invalidima rada, sarađuju sa organom državne uprave nadležnom za poslove rada i da te podatke obezbjeđuju na zahtjev i mjesečno, a za svaku kalendarsku godinu, najkasnije do 28. februara naredne godine.

Istim zakonom je propisano da u vršenju inspekcijskog nadzora inspektor rada za oblast zaštite i zdravlja na radu, pored obaveza i ovlašćenja utvrđenih zakonom, ima obavezu i ovlašćenje da izvrši uviđaj teških, kolektivnih i smrtnih povreda na radu, tako da Inspekcija rada ima podatke za teške, kolektivne i smrtne povrede na radu”, objašnjavaju u inspekciji.

Prema ocjeni Sandre Obradović iz Unije slobodnih sindikata, Crna Gora ima veliki problem kada je u pitanju zaštita zdravlja na radu jer jako mali broj poslodavaca ima akt provjere rizika na radu, a to stalno pravdaju finansijskim izdatkom.

“Pravdati te stvari finansijskim izdatkom nije u redu. Nikako profit ne smije biti ispred ljudskog života, jer bez radne snage ne može se ni stvarati kapital. Stoga radnik i njegova bezbjednost treba da budu na prvom mjestu. Siguran i dobro plaćen radnik garant su ekonomske sigurnosti društva, pa samim tim i preduzeća u kojem radi”, smatra Obradović.

Ona ističe da joj nije poznato da je neki poslodavac završio u zatvoru zato što zaposlenima nije obezbijedio zaštitu na ra du. Ukazuje da se nažalost i pogibije na radu tretiraju nekad kao prekršaji, a što je još čudnije za krive se proglašavaju oni koji su poginuli.

“Oni koji stradaju ne mogu da se brane. Kaže se da su stradali zbog nepažnje, a to ne može biti jedina prihvatljiva istina jer kada se zna da ljudi nemaju zaštitu, ne može baš sve da bude zbog nepažnje, nešto je i u neobezbijeđenosti. Mi imamo dobre zakone i kada bi se oni dosledno primjenjivali mi ne bismo imali toliko problema. Mi smo mali sistem i možemo obezbijediti da on funkcioniše odlično. Kada bismo se više pridržavali onog što je napisano i poštovali pravila, kako poslodavci tako i zaposleni, manje bismo tragedija imali”, ističe Obradović.