Prije svega, buduće mame bi trebalo da ostave cigarete, alkohol, vještačke zaslađivače i gazirane napitke, a da u rutinu uvrste vježbanje.

“Ne treba da se izgladnjuju, već da imaju barem četiri obroka na dan – tri glavna i jednu užinu.  Odnos težine i visine prije trudnoće može da bitno utiče na dane posle začeća i vaše zdravstveno stanje. Takođe, vaša kilaža prije trudnoće uticaće na bebinu težinu na rođenju”, priča Jasna Vujičić, piše Nova.rs.

Studije su pokazale da pothranjene žene češće rađaju sitniju djecu iako se one tokom trudnoće ugoje kao i druge žene. S druge strane, gojazne žene su pod većim rizikom da tokom trudnoće dobiju dijabetes ili visok krvni pritisak. Zato kad počnete da razmišljate o bebi, treba da počnete da razmišljate i o pravilnoj ishrani.

Prave namirnice

Nutricionista Jasna Vujičić izdvaja grupe namirnica koje su vrlo važne za buduće mame.

“U ishranu treba da uvrstite žitarice od cijelog zrna. I dosta povrća. Gledajte da bude svježe i neprskano. Sa voćem treba da budete umjereni. Ne treba da jedete na primjer kilogram voća dnevno. Najbolje je da jedete voće sa malo šećera, borovnice, maline, kupine, jabuke… Za užinu dva puta nedjeljno možete da napravite smuti od voća i povrća“, savjetuje naša sagovrnica.

Kaže kako su i mlječni proizvodi dobrodošli – kisjelo mlijeko, grčki jogurt, mladi sir.

“Od mesa su preporučljivi piletina i ćuretina, junetina i masnija riba kao što je losos, skuša jer je bogata omega tri masnim kisjelinama. One su veoma važne u trudnoći, naročito za moždani i neurološki razvoj fetusa”, priča nutricionista Jasna Vujičić.

Folna kisjelina

Svakoj ženi u reproduktivnim godinama dnevno treba oko 0,4 g folne kisjeline, tj. vitamina B9.

“Folna kisjelina smanjuje rizik od mnogih bolesti kod beba, i onih vrlo ozbiljnih kao što su paraliza i mentalna zaostalost. Folna kisjelina je najdragocjenija u prvih 28 dana od začeća, a problem je što mnoge žene u tim prvim danima i ne znaju da su trudne. Zato je vrlo važno da uzimate folnu kisjelnu i prije i posle začeća. Ima je u tamno zelenom povrću, špargli, brokoliju, citrusnom voću, pasulju, grašku, sočivu, prokelju, sjemenkama i orasima, karfiolu. Ipak, od suplemenata ništa ne uzimajte na svoju ruku”, savjetuje Vujičić.

Gvožđe

Mnoge žene imaju male zalihe gvožđa zbog menstruacija, ali i zbog ishrane koje nije bogata ovim mineralom. Punjenje depoa gvožđa pomoći će budućim mamama jer će tako da obezbijede ono što će tokom trudnoće da bude potrebno bebi.

“Dobar izvor gvožđa su govedina, pasulj, sočivo i druge mahunarke. Spanać i dugo lisnato povrće sadrži dosta gvožđa, kao i sjemenke, žitarice (spelta i ovas), suvo voće, orašasti plodovi, cvekla.”

Kalcijum

Vrlo važan dio pripreme za trudnoću je i unos dovoljno kalcijuma. Baš od toga zavisi da li će nam kosti da budu jake i kad zatrudnimo ili možemo da imamo problema jer će se tada naši depoi ovog minerala značajno da smanje – beba uzima ono što joj treba.

“Kad buduća mama nema dovoljno kalcijuma u depoima, beba ga uzima iz kostiju, što kasnije može da izazove osteoporozu. Preporučena doza kalcijuma za žene je 1 g, što je oko tri šolje nekog mlječnog proizvoda na dan”, zaključuje nutricionista Jasna Vujičić i ističe da se, prije nego što odlučite da bilo šta mijenjate u svojoj ishrani, posavjetujete sa stručnjakom.

 

Izvor:Nova.rs