Mnogi od spasenih raspitivali su se ovih dana za ime svog spasioca, a neki su dolazili u Sjenicu i Dugu Poljanu da mu se zahvale.

"Nisam ja nikakav junak, samo sam radio svoj posao i ponašao se onako kako su mi te noći naređivali moja duša i srce, na sebe nijednog trenutka nisam mislio" - kaže skromno Šehović i naglašava da je i sam bio iznenađen silinom oluje i nastalom situacijom.

"Ljudi su bili u strahu i panici, nisu mogli da izađu iz snijegom prekrivenih kola, duvao je ledeni vjetar, bilo je veoma hladno, neki su se gušili, djeca su plakala. Trčao sam pored kola, bodrio vozače i krčio im put kroz smetove, gurao automobile, pomagao im da se okrenu u snijegu, izvlačio ljude kroz prozore, padao i dizao se ne misleći da se i sam mogu ugušiti u lavini "- priča ovaj skromni Pešterac, koji godinama održava dionicu oko Pometenika i Golijskog puta za koju kaže da je "gora od Sibira" i preteška za čišćenje.

"Milo mi je što smo te noći pomogli ljudima, nisam to činio samo ja, sve moje kolege hrabro su se borile sa smetovima. Mnogo su nam pomogli i mještani, a te je noći bilo istinskih heroja. Žao mi je što je oluja uzela jednu žrtvu i što Radovana Čvorovića iz sela Gonje, koji se smrznuo u svom vozilu, nismo uspjeli da spasemo. A ja bih opet isto postupio" - poručuje Šehović.

ZAHVALNOST

U noći strašne mećave u kolima zatekla i Jelena Antonijević koja je spasena dobrim djelom zahvaljujući putarima i Mirsadu. Dan kasnije tražila je da sazna ko su njeni spasioci i da im se lično zahvali.

"Sjećam se Jelene, bila je zbunjena i uplašena kada smo došli do njenih kola i pitala me je šta da radi. Pomogao sam joj da se okrene na putu, naša mašina kojom je upravljao Mujo Rebronja išla je naprijed, a ja sam išao pored kola, pokazivao joj kuda da ide i čistio joj šoferšajbnu, vidljivost je bila manja od metra" - priča Šehović.

Novosti