Prvo “veliko” putovanje bilo bi mnogo opuštenije, da ga nije pratilo nevrijeme i poplave, koje su paralisale dio hrvatske rivijere, a nanijele i dosta štete dijelovima Crnogorskog primorja.

Bez iskustva za velika putovanja biciklom, Armin se oslanjao na avanturistički duh i želju da u tome uspije. I jeste. Ali teže nego što je očekivao i zamišljao:

“Krenuo sam kada su najavljivali promjene vremena tako da mi je prvi dan bio baš lijep, ali poslije toga je bilo kiše i vjetra i nekad po malo sunca , tako da sam vozio po kiši i vjetru po cijeli dan. Imao sam odjeću koja ne propušta kišu, ali ona pomogne prva 2 sata kasnije nema pomoći. Bio bih mokar od glave do pete, ali srećom nijesam imao nikakvih zdravstvenih problema”, ispričao je Armin za Radio Jadran.

Vožnja po kiši kaže nije toliko strašna koliko vožnja po vjetru, koji je na momente bio dosta jak i čak prijetio da ga obali.

“Planirao sam da će mi do Venecije trebati između 8 i 10 dana, a stigao sam za 8 dana s tim da sam treći dan pauzirao, jer je u Makarskoj bilo jako nevrijeme koje me je pratilo i dan prije kada sam stigao u Makarsku. Morao sam da nadoknadim izgubljeni dan i narednih pet je bilo jako naporno, ali sam uspio i stigao u Veneciju. U Gradu vode sam ostao tri, računajući i dan kada sam stigao i to sam iskoristio da obiđem Veneciju i odmorim od puta. Nakon toga sam krenuo istom rutom nazad i na moju sreću u povratku nijesam imao velikih problema sa kišom”, kaže on.

U povratku mu je trebalo 8 dana do Herceg Novog, tako da je putovanje trajalo 18 dana. Prešao je 1.750km ( Herceg Novi-Venecija-Herceg Novi) možda koji km više.

“Nekoliko puta sam se izgubio, pogrešno skrenuo, morao da se vraćam, ali kilometri nijesu bitni, to je samo brojka, bitno je da sam uživao u svakom trenutku. Bilo je dosta izazovno i zahtjevno, ali kada se sve završilo, ostaje nezaboravno iskustvo i avantura. Na putu upoznate dosta različitih ljudi i čujete razne zanimljive priče. Naravno, upoznate sebe i shvatite da svi mi ne znamo koliko smo psihofizički jaki dok ne dođemo u situaciju koja nas tjera da damo maksimum, koji je dosta veći nego što mislimo”, zaključuje Džogović.

No, uz veliku želju, jaku ambiciju i fizičku spremnost, ovakva zadovoljstva koštaju. Za putovanje Arminu je trebalo oko 600 eura. Uz to, morao je kupovati i dijelove za bicikl i nešto od garderobe, tako da ga je sve koštalo oko 800 eura. Ali, makar, kako kaže, za sljedeće putovanje neće morati da kupuje dijelove ponovo.

Postoji nekoliko destinacija do kojih bi želio da “dobaci” sljedeće godine biciklom. To će zavisiti od dosta okolnosti, a najprije finansija, jer su odredišta udaljenija. Fizički je spreman, a osim novca, gledaće da ovoga puta izabere ljepše vrijeme, piše Radio Jadran.