To se navodi u nacrtu Vladinog Programa ekonomskih reformi od 2020. do 2022. godine, dokumenta koji Crna Gora kao kandidat za prijem u EU izrađuje tokom pretpristupne faze, a na javnoj je raspravi zaključno sa 23. decembrom ove godine.

Finalnu verziju usvaja Vlada, a zatim je dostavlja Evropskoj komisiji najkasnije do kraja januara 2020.

U segmentu koji se odnosi na smanjenje neformalne ekonomije, posebno je analiziran plan aktivnosti u fiskalnim oblastima, kojim bi trebalo da ovakva nelojalna konkurencija bude svedena na najmanju moguću mjeru, a sprovodiće ih Ministarstvo finansija.

Naime, projekat reforme započet prošle godine usmjeren je na unapređenje efikasnosti Poreske uprave i smanjenje troškova za obveznike.

"Rezultat će biti povećanje konkurentnosti privrednih subjekata koji legalno posluju i istovremeno povećanje efikasnosti Poreske uprave, a što će uticati na povećanje konkurentnosti cijele privrede. Smanjenje nivoa neformalnog sektora u kratkom roku može imati uticaja na povećanje nezaposlenosti onih koji su poslovali u sivoj zoni, međutim, u dugom roku kreiraju se uslovi za sistem baziran na zdravoj konkurenciji, koji će doprinijeti povećanju životnog standarda i smanjenju siromaštva", navodi se dokumentu.

U planu aktivnosti za narednu godinu navodi se usvajanje novih podzakonskih akata za implementaciju Zakona o fiskalizaciji u prometu proizvoda i usluga, koji je usvojen krajem jula ove godine, zatim nabavka sistema za elektronsku fiskalizaciju, edukacija zaposlenih u Pu, priprema za uvođenj e integrisanog IT sistema za upravljanje prihodima IRMS koja uključuje tender za dio hardvera i adekvatan softver, te „seljenje" podataka u novi sistem. Predviđeno je korišćenje 3,15 miliona eura iz projektnog kredita.

Za 2021. godinu najavljena je fazna implementacija sistema elektronske fiskalizacije, uz nabavku neophodnog dijela hardvera i softvera, čišćenje podataka, obezbjeđivanje kvaliteta sistema novog IRMS-a. Posebno je značajno što će te godine biti formirana i poreska policija kao poseban organ. U ovom periodu predviđeno je trošenje 7,09 miliona iz kredita i još 48.000 eura iz državnog budžeta.

Tokom 2022. godine planirana je finalizacija uvođenja IRMS-a, nabavka preostalog neophodnog hardvera i dalje jačanje kapaciteta poreske policije. Iz projektnog kredita u ovoj godini biće korišćeno 4,07 miliona, a iz budžeta 72.000 eura.

Jedan od potencijalnih rizika realizacije ovih aktivnosti u skladu s predloženim planovima je prelazak na novi elektronski sistem, što će iziskivati određene troškove za obveznike sa fiskalnim kasama koje ne mogu da se prilagode, „zbog čega se kod ove grupe može javiti određen otpor pri implementaciji"

„Na tržištu postoji znatan broj fiskalnih kasa koje ne mogu podržati novi sistem. Neke od njih je moguće hardverski nadograditi, ali to uzrokuje trošak od 130 do 150 eura. Najveći broj obveznika moraće te kase da zamijeni novim uređajem", precizira se u dokumentu.

Viši stepen rizika, pak, nosi mogućnost kašnjenja realizacije IRMS projekta, ali je stav Vlade da će se „uspješnim upravljanjem projektom kroz poštovanje zadatih rokova uticati na njegovo eliminisanje".