To je ocijenila specijalista psihijatrije Tea Dakić gostujući u Jutarnjem programu Radio televizije Crne Gore povodom 20. novembra Dana sjećanja na žrtve transfobije.

„Imala sam sreću da radim sa nevladinim sektorom koji se bavi promocijom ljudskih prava, pa da u tom kontekstu srijećem osobe koje su transrodne. Ono što je meni donijelo to iskustvo jesu sa jedne strane znanja i vještine u profesionalnom smislu koja ne stičemo vrlo često u formalnom obrazovanju. Sa druge strane, iznimno je obogatilo moj lični život, jedno poimanje i prihvatanje najrazličitijih različitosti“, rekla je Dakić.

Ona je ukazala na činjenicu da su ljudska prava trans osoba prešla značajan put u smislu prihvatanja.

„Međutim, činjenica je da i dalje su to osobe koje se gotovo na svakodnevnom nivou susrijeću sa ektremnim oblicima stigme, diskriminacije, marginalizacije i viktimizacije. Od interpersonalnog nivoa, do toga kako ih društvo tretira, a trpe jako velike količine nasilja, što mora ostaviti posljedice na zdravlje i život tih osoba“, istakla je Dakić, prenosi PR Centar.

Ona je kazala da postoji termin „manjinski stres“, koji, kako je pojasnila, predstavlja višak stresa koji trpe svi oni koji su u društvu stigmatizovani, marginalizovani, koji trpe nasilje.

„Upravo iz razloga što je to pitanje društvenih okolnosti, a ne njihove lične vulnerabilnosti i ranjivosti za određene mentalne poremećaje kojima su skloniji. Prihvatanje negativnih poruka koje osoba stalno dobija, na kraju dovede dotle da ona ima negativnu sliku same sebe, te će biti podložnija depresivnosti, anksioznosti i suicidalnosti, jer to su ogromne količine nasilja koje neko trpi“, navela je Dakić.

Ona je ukazala da nasilje ne mora biti samo fizičko, pojašnjavajući da ono može da se manifestuje i kroz najsitnije detalje u smislu nepriznavanja nečijeg rodnog identiteta, namjernog odbijanja da se koriste adekvatne zamjenice i željeno ime za datu osobu, „do niza situacija u svakodnevnom životu – od nemogućnosti da se zaposle, do zlostavljanja u školi i sijaseta drugih problema“.

„Važno je naglasiti da ono što su posljedice po njihovo mentalno zdravlje nije pitanje njihove predispozicije, već samo i isključivo društvenog konteksta koji ih izuzetno negativno tretira. Izostanak podrške porodice jeste jedan od ključnih faktora koji utiče na naše mentalno zdravlje i sveukupno blagostanje“, istakla je Dakić.

Ona je kazala da je jasno da je roditeljima teško da shvate različitost i zašto se baš njihovo dijete izdvaja po nekom drugačijem osjećaju rodnog identiteta od onoga što bi oni očekivali od njega spram onoga koji mu je pri rođenju pripisan.

„Jedan jedini savjet za sve roditelje je da nađu sebi razumijevanje za takve svari i da svoje dijete bezuslovno prihvataju.  Podrška je nešto što je ključna stavka. To je put za roditelja, ali postoje organizacije poput Spektre, stručnjaci koji se bave tim pitanjem tako da su Spektrina rata otvorena za sve roditelje kojima je važna podrška“, rekla je Dakić.

Predstavnik Asocijacije Spektra, trans momak Dante Ognjanović, kazao je da se osjeća bezbjedno.

„Normalno živim. Generalno, mnogo je drugačije drugim osobama u zavisnosti gdje žive i šta rade. Imao sam problema dok sam našao posao. Bitno je ljudima koliko je očigledno da je neko trans osoba. Meni se poprilično ne vidi i u svim životnim situacija OK prolazim, ali trans ženama, kojima je očiglednije da su trans, mnogo je teže“, rekao je Ognjanović.

On je rekao da trans osobe žive u svim gradovima Crne Gore.

„Ne živimo samo u Podgorici. Ja sam išao u Gimnaziju u Nikšiću i da znam za četiri godine sam jedino ja bio da se zna da sam dio LGBT zajednice, što ne može biti. Omladina bi baš trebalo da bude slobodna. Razumijem starije ljude koji su navikli, koji su živjeli tako prije pa da kriju, kao što su meni roditelji govorili da se ne eksponiram zbog sopstvene sigurnosti“, naveo je Ognjanović.

Na pitanje kako se osjećao tokom školskih dana i kako su ga prihvatili vršnjaci, Ognjanović je rekao da je prošao poprilično dobro.

„Nije bilo fizičkog nasilja. Svaka osoba je drugačija. To što je neko imao šale na moj račun i dobacivao nešto, mene to nije doticalo, ali neku drugu osobu bi. Skrenuo bih pažnju na psihičko nasilje koje može da doprinese da trans osobe izvrše samoubistvo. Ja sam bio poprilično miran. Nisam se raspravljao ni sa kim. Vjerovatno je to jedan od razloga zašto nisam imao nikakvih problema“, rekao je Ognjanović, prenosi Pr Centar.

On je kazao da u Asocijaciji Spektra rade na projektima, kao i da je mnogo više ljudi nego kad je on počeo da volontiram.

Na pitanje kako mu je značila podrška porodice, Ognjanović je rekao da to može podijeliti u dva perioda – prije autovanja i kasnije.

„U avgustu 2017. godine sam se autovao. Da bi našli podršku prvo treba shvatiti koji je to problem, pa dok sam to shvatio. U školi uopšte nisam znao ništa o tome. Uopšte mi nije padalo na pamet, nisam imao obrazovanje na tu temu, pa sam sam tražio na internetu, shvatio i onda sam htio da nađem nekoga ko je kao ja“, rekao je Ognjanović.

On je kazao da je na internetu vidio da postoje osobe kao on i da žive normalno.

„Onda sam se povezao sa njima na društvenim mrežama, razgovarao sam sa njima o njihovim iskustvima kako su se oni autovali, onda sam razmišljao kako ja da se autujem, pa je trebalo vremena za to. Imao sam njihovu podršku kao prijatelja. Kada sam se autovao, roditelji su mislili da ću loše proći zbog mog izbora, koji nije izbor. Jedini izbor koji ja pravim je da živim kao ja“, rekao je Ognjanović.

On je najavio da Perfomans 331 razlog koji organizuje Asocijacija Spektra povodom 20. novembra Dana sjećanja na žrtve transfobije.

„Zove se 331 razlog zato što je u toku ove godine ubijena 331 trans osoba, ali to su samo dokumentovani slučajevi. Tako da ih je sigurno mnogo više. Performans će biti održan večeras u 19 sati kod spomenika "Marka Miljanova"“, rekao je Ognjanović.