“Nepisano je pravilo da se za sve ljetnje stomačne tegobe okrivi voda. Međutim, to nije tako. Kada je voda uzročnik, odnosno medijum za prenos bolesti, onda je broj oboljelih jako velik javlja se tzv. “eksplozivna” epidimija koja podrazumijeva puno oboljelih u kratkom vremenu. Primjer za to bila je epidemija koja je prije nekoliko godina pogodila stanovnike Podgorice. Bio je vikend kada se za svega nekoliko sati javilo više hiljada ljudi sa simptomima bolesti sistema organa za varenje. Kasnije je dokazano da je uzročnik bila voda”, kaže doktorka medicinskih nauka iz oblasti higijene Snežana Barjaktarović Labović, koja radi na Odsjeku za higijenu i zdravstvenu ekologiju u Domu zdravlja Bar.

Odsjek kojim rukovodi u Domu zdravlja ima ugovor sa Vodovodom, ona potpisuje te nalaze, pa može da kaže da je voda u Baru ispravna.

“I u slučajevima kada imamo neke oblike neusaglašenosti u odnosu na pravilnik, voda nema takav karakter da može da dovede do poremećaja zdravlja. Ovaj posao radim već 13 godina i još uvijek nijesam naišla na izvještaj iz laboratorije koji bi me natjerao da pozovem nadležne u Vodovodu i molim za prekid vodosnabdijevanja”, ističe ona i  podvlači da na svakom izvještaju stoji da se potpisani rezultat istraživanja odnosi samo na dostavljeni uzorak vode.

Zakon je uredio da je Vodovod vlasnik vode do priključka, odnosno do sata, a od tog mjesta vlasnik je sam potrošač koji mora da vodi računa o vodnim instalacijama i svemu što se dešava u mreži u njegovom objektu.

Doktorka Barjaktarović Labović potencira da je bolje piti vodu iz sistema vodovoda nego flaširanu. Kao razlog za tu preporuku navodi što ona ima mnogo bolji nadzor.

“Mi konstantno imamo uvid kakva je voda u gradu i to ne samo na osnovu ugovora sa Vodovodom, već i zbog zahtjeva za analizom vode od strane trećih lica, kada kontrolišemo njenu ispravnost na raznim lokacijama u gradu, čak i sa najudaljenijih tačaka. U odnosu na flaširanu vodu, koju ja, da budem potpuno iskrena, smatram u neku ruku stajaćom vodom, dajem prednost vodi koja teče, pogotovo jer znamo njene karakteristike fizičko-hemijske, mikrobiološke… Uz to ispravnost vode iz sistema se ubjedljivo češće kontroliše, a svjedoci smo i da se flaširana voda nepravilno čuva, pa tako i po nekoliko sati stoji na suncu ispred marketa. Ne kažem da je ne treba piti, u nekim situacijama smo primorani, ali, kad god možemo, prioritet treba dati vodi sa česme”, ističe doktorka.

Ona preporučuje da dnevno treba popiti minimum osam, a na ovako visokim temperaturama, odrasle osobe i deset čaša vode. Barjaktarović Labović navodi da je veoma važno piti vodu, što potkrepljuje preporukom da voda treba da bude sadržana u organizmu odraslog muškarca i do 60-65 odsto, a žene i do 50 odsto. Organizam novorođenčeta sadrži čak 85 odsto vode, pa stoga savjet da se bebama ne daje voda nikako nije dobar.

“Međutim, u praksi nijesam naišla da ljudi poštuju ovu preporuku. Izolovan slučaj su nekoliko sportista, ali se generalno i oni jako slabo hidriraju. Makar oni bi trebalo da znaju da je mišić 75 odsto vode, pa moraju biti dobro hidrirani. Roditelji treba da znaju da bebama uvijek, bez obzira da li ih majka doji, treba ponuditi vodu. Vrlo često dobijamo preporuke koje nam dolaze negdje iz svijeta, a mi ih samo implementiramo. Recimo, preporuke vezano za hidriranje beba koje je radio UNICEF odnose se prije svega na mališane u Africi, gdje su stanovnici inače u deficitu sa vodom. Tu se akcenat stavlja na dojenje iz jednostavnog razloga nemaju zdravstveno bezbjednu vodu. Rezerve vode u svijetu su svakim danom sve manje, a na planeti je svega dva procenta vode upotrebljive za piće bez značajne prerade upozorava specijalista higijene i dijetoterapije, uz savjet da ne treba čekati da se ožedni, jer kada ste žedni, već ste dva posto dehidrirani”, napominje ona.

Često, naglašava, ima pacijente koji nemaju ni 35 odsto vode u organizmu, što utvrđujem posebnom vagom.

“To je strašno. Moramo apelovati na roditelje da djecu ne uče da piju sokove, već isključivo vodu. Onaj ko je zdrav i ima zdrave bubrege, ne može da pretjera, pa dok se unos vode uklapa sa izlučivanjem putem mokraće sve je pod kontrolom”, savjetuje Barjaktarović Labović.

Ona ističe i da je pojava da, posebno mladi, za vrijeme velikih vrućina po gradu šetaju sa flašicom vode, veoma dobra. Važno je da se “uskladimo sa svojim organizmom i pijemo onako kako nama odgovara”.

“Vrlo često me pitaju da li je dobro da se čaša vode popije ujutro, odmah nakon ustajanja. Naravno da jeste. Vodu možete piti i tokom jela. Posebno insistiram da je važno da djeca tokom treninga piju vodu, jer moraju nadoknaditi vodu koju toko fizičke aktivnosti potroše. Tih nekoliko sekundi koliko je djetetu potrebno da se hidrira, neće uticati na kvalitet, niti poremetiti koncept treninga. Voda je jedan od elementarnih makro nutrijenata ističe doktorka. Govoreći o popularnoj praksi ispijanja tople vode, u koju se nerijetko dodaje limun (izvor vitamina C, koji je jako termolabilan) doktorka objašnjava da to uopšte nema nikakvog pokrića u ozbiljnoj medicinskoj nauci, jer naš organizam najbolje iskoristi hladnu vodu 12 do 14 stepena Celzijusa. Pozivajući na zdrav razum, preporučuje ispijanje hladne vode”, zaključila je Barjaktarović Labović.