Ministar saobraćaja Osman Nurković je na presu nakon sjednice Vlade naglasio da je na dionici Smokovac-Mateševo do sada na konstrukciji mostova, tj. na pozicijama stubova i temelja završeno oko 96% radova, dok je na rasponskim konstrukcijama završeno oko 54% radova. Trenutno je u potpunosti završena rasponska konstrukcija na 3 mosta (Gornje Mrke, Suvovara i Preslo) dok je 5 mostova (Mištica, Uvač 1, Uvač 3, Pajkov Vir i Jabuka) završeno u jednoj traci autoputa. Stepen završenosti radova na rasponskoj konstrukciji na mostu Moračica je 80%, dok se spajanje rasponske konstrukcije očekuje do septembra ove godine.

"Što se tiče tunela, do sada je probijeno 15 od 16 tunela. Preostalo je još 20m u desnoj cijevi tunela Mateševo. Ukupni stepen gotovosti radova na proboju tunela (podzemnog iskopa) iznosi 99,9% odnosno oko 34,7 km, dok stepen gotovosti radova na izgradnji gornjeg dijela sekundarne obloge iznosi 94,7% ili 33,6 km", istakao je resorni ministar.

Uporedo sa realizacijom ove dionce autoputa, Ministarstvo saobraćaja i pomorstva intenzivno radi na realizaciji narednih dionica. Naime, izrada Idejnog projekta Smokovac - Tološi – Farmaci sa Elaboratom procjene uticaja na životnu sredinu i društvo započeta je u novembru 2018. godine, odnosno Izrada Idejnog projekta Mateševo-Andijevica sa Elaboratom procjene uticaja na životnu sredinu i društvo započeta je u januaru 2019. godine.

"Izrada Studije opravdanosti za čitav autoput Bar-Boljare započeta je u martu 2019. godine. U cilju nastavka relizacije ostalih dionica autoputa upućen je javni poziv svim zainteresovanim da ispolje svoje interesovanje i predlože svoje uslove i modele za realizaciju ostalih dionica autoputa Bar-Boljare, na principima privatno-javnog partnerstva, na bazi najbolje međunarodne prakse, i uz poštovanje principa jednakog tretmana, slobodne konkurencije i nediskriminacije. U prethodnom periodu ostvarena je komunikacija sa više zainteresovanih kompanija, kao npr. ERG International Group iz Velike Britanije, Roughton international (Ruton) u saradnji sa UK Export Finance iz Velike Britanije, CRCC Group iz Kine  i Pizzarotti iz Italije", kazao  je Nurković.

Kazao je da ne mogu ući u dalja zaduživanja, čega niko ne treba da se plaši, ni građani ni međunarodni posmatrači.

„Znamo šta su nam limiti, ograničenja i mogućnosti, ali znamo i šta su nam potrebe“, rekao je Nurković i dodao da se nastavak radova planira po modelu privatno-javnog partnerstva.

Nurković je, upitan da precizno odgovori koliko je do sada koštala gradnja autoputa, kazao da sada ne može dati precizno podatak u milion.

„Autoput košta 809 miliona eura koliko je ugovoreno, a naknadni radovi iznose 49,5 miliona. To je nešto manje od 860 miliona eura. Uz to, 38 miliona ugovoriće se preko Monteputa, ali se to ne finansira iz budžeta već kredita Investiciono-razvojnog fonda (IRF)“, precizirao je Nurković.

On je kazao da ne može trenutno da predvidi da će koštati cent više ili manje, jer je u pitanju kompleksan projekat.

Takođe, krajnji rok za gradnju prve dionice je septembar naredne godine.

 

Predlog Strategije razvoja saobraćaja, kako je pojašnjeno,utvrđuje stanje u sektoru saobraćaja, definiše infrastrukturne, organizacione i operativne ciljeve razvoja transportnog sistema koji se realizuju kroz kratkoročne planove implementacije.

"Strategija postavlja planove za unapređenje ekonomskog razvoja, efikasnosti, sigurnosti, povezanosti i ekološke održivosti transportnog sistema zemlje, obezbjeđujući istovremeno integraciju sektora saobraćaja i kompletiranje procesa usaglašavanja regulatornog okvira sektora saobraćaja sa pravnom tekovinom EU, ekološkim i bezbjedonosnim standardima i obavezama." saopšteno je nakon sjednice.

Ministar saobraćaja i pomorstva Osman Nurković je istakao da se Strategijom razvoja saobraćaja Crne Gore 2019-2035. godina utvrđuju pet strateških ciljeva koji odražavaju viziju budućeg razvoja transportnog sistema države, i to: 1. Ekonomsko blagostanje, 2. Dostupnost, obavljanje operacija i kvalitet usluga, 3. Sigurnost i bezbjednost: 4. Integracija u EU i 5. Ekološka održivost.

U Strategiji su detaljno analizirana i razvijana prva četiri strateška cilja, dok je peti strateški cilj - Ekološka održivost, razrađen kroz separat Strateške procjene uticaja na životnu sredinu Strategije razvoja saobraćaja Crne Gore.

Potreba za izradom Strategije razvoja saobraćaja Crne Gore 2019-2035 javila se kako zbog isteka perioda prethodno važeće Strategije razvoja saobraćaja za period 2008-2018, tako i zbog potrebe da se strateška dokumentacija u sektoru saobraćaja prilagodi EU politikama, a posebno TEN-T smjernicama i standardima, pojašnjeno je.  Unapređenje na planu saobraćajnog povezivanja usklađeno je sa obavezama koje je Država preuzela prema Bečkoj deklaraciji iz 2015. godine i prioritetima definisanim u Agendi povezivanja zapadno-balkanse šestorke.

"Takođe, sektor saobraćaja koristi finansijsku podršku EU kroz tri nacionalna programa iz IPA II perspektive 2014-2020, sredstava Zapadnobalkanskog investicionog okvira (WBIF fonda), kao i sredstva koja se osiguravanju iz nekoliko drugih mehanizama finansiranja u okviru evropskih fondova. Sektor saobraćaja je kroz navedena tri godišnja nacionalna programa podržan sa 23 miliona eura bespovratne finanansijske podrške za projekte ukupne vrijednosti sa nacionalnim kofinansiranjem u iznosu od 33,5 miliona eura. S druge strane, u okviru WBIF fonda, tokom perioda 2009-2018 kroz 20 poziva odobreno je 35 projekta ukupne vrijednosti 39,5 miliona eura za pripremu tehničke i projektne dokumentacije za infrastrukturne projekte. Pored ovoga, sektor saobraćaja je kroz tri poziva za sufinansiranje infrastrukturnih investicionih projekata osigurao 76 miliona eura za tri projekta (za pod-sektore puteva i željeznice). Dalje obezbeđivanje sredstva iz gore pomenutih finansijskih mehanizama zahtijeva jasno definisanje strateških prioriteta u sektoru saobraćaja koji se određuju kako putem Jedinstvene liste projekata, tako i putem Strategije razvoja saobraćaja koja je na snazi u trenutku apliciranja za finansijsku podršku. Imajući u vidu da je Strategija razvoja saobraćaja 2008-2018. godina prestala da važi neophodno je što prije donijeti novu Strategiju razvoja saobraćaja. Dalje odlaganje usvajanja pomenutog dokumenta dovodi u pitanje mogućnost sektora saobraćaja da osigura dalje finansiranje projekata u okviru finansijskih mehanizama uspostavljenih od strane Evropske unije", naglasio je Nurković.

Uz Predlog Strategije razvoja saobraćaja 2019-2035. godina dostavljen je i Akcioni plan. 

Prvi Akcioni plan odnosi se na 2019-2020. godinu a detaljno razrađuje definisane strateške ciljeve iz kojih su izvedeni operativni ciljevi razvoja saobraćaja, a za koje su utvrđeni indikatori učinka i ciljane vrijednosti, pri čemu je za baznu utvrđena 2018. godina. 

Za svaki od operativnih ciljeva, kako se navodi. definisane su konkretne mjere/aktivnosti koje će biti realizovane u periodu 2019-2020. godina. Za utvrđene mjere/aktivnosti Akcionim planom su definisani indikatori rezultata za period 2019-2020. godina, institucija/institucije nadležne za implementaciju utrvđenih mjera, datum početka i planirani datum završetka mjera/aktivnosti, sredstva planirana za sprovođenje mjera/aktivnosti, kao i izvori finansiranja.