Medojević je reagujući na tvrdnju Ministarstva rada i socijlanog staranja da je "netačno da je muškarac iz Povije preminuo zbog nebrige institucija", te da su Banku hrane "prvo usmenim putem, a potom i pismenim obavijestili da im dopise šalju na zvaničnu mejl adresu Centra što nije uvaženo", kazala da je Fondacija e-mail vezano za drugu porodicu dobilla 8. marta,  a njima su poslali 16.marta e-mail sa molbom da pomognu čovjeku koji je preminuo.

"26.marta smo od njih dobili info o promjeni e -mail( nakon što se desio tragičan slučaj). Sve je ovo manje važno jer smo molbu za pomoč poslali Centru za socijalni rad Nikšić, kabinetu Ministra rada i socialnog gdinu Purišiću, direktoru direktorata za socijalno gdinu Kuševiji, kabinetu predsjednika Opštine Nikšić i kancelariji ombdusmana. Kancelarija ombdusmana nas obajveštava 19.03. da će nadležni uradiiti sve što je moguće.  Mi im tom prilikom ponavljamo da nam se opet javljaju građani koji tvrde kako čovjeku nije dobro, da živi životom nedostojnim čovjeka i da niko nije dolazio da mu pomogne.Koliko su nadležni pomagali čovjeku nikad saznati nećemo jer njega nema. Oni mogu reći jedno a zabrinuti građani koji su nas molili da uradimo što se može, drugo", kazala je Medojević.

Ističe da je važno da se zna kome i gdje mogu ljudi da se obrate kada je bilo koji čovjek u nevolji. 

"Koga da kontaktiraju građani kada čuju, vide kada neko ima ozbiljnih životnih problema? To ne može biti Banka hrane jer mi nemamo ni kancelariju a kamoli šta drugo.I zato smo se obaratili javnosti.Ni jedan dan u Banki hrane ne bude da ljudi se ne žale na ozbiljne životne probleme. Svi do jednog nam kažu da su sve uradili što se može, slali molbe, išli kod institucija i da se sva pomoć svodi na sitnu jednokratnu pomoć koja ne može biti više od dva puta u godini dana. U pravu su iz Ministarstva kada kažu da im se obraćaju za pomoć.Obraćaju se naravno ljudi sa nadim da će dobiti pomoć. A da li će je dobiti , i da li će ona biti dovoljna je drugo pitanje. A treće je pitanje kriterijum po kome pomažu. I ovom slučaju su ljudi, prijatelji pokojnika su zvali Banku hrane. Kada smo im, obzirom gdje čovjek živi i kakve probleme ima rekli da jedino mogu institucije pomoći bili su skeptični", istakla je Medojević.

Dodaje da ona i volonteri banke Hrane pamte riječi koje su čuli.

"Kuća se urušava, nema vrata, nema kreveta. On ne može ni kokošku da drži, njemu nije dobro. On tih 60- tak € daje za lijekove. Za ništa drugo nema. Na pitanje od čega je umro čovjek, mi bi odgovorili, a od čega je živio? Ne samo on nego mnogi koji žive od socijalne pomoći, koji žive od malih penzija i plata.Da ne pominjemo osobe sa invaliditetom,porodice koje imaju bolesne članove a bogami i armiju samohranih roditelja.Banku hrane zovu da jave da porodica živi od 60 eura  i gladuje, jer im ostatak  primanja odlazi na ratu kredita. Banku hrane zovu da jave na kojim kontejnerima gledaju ljude koji traže hranu. Banku hrane zovu i javljaju da su prodali stvar iz kuće da plate račin za struju.Banku hrane zovu kada im stari ljudi ne romske populacije na ulici traže novac da prežive.Banku hrane zovu kada su u njihovom kraju žive poridice koje gladuju (komšiluk im pomaže). Banku hrane zovu kada na ulici vide majku neromske i romske populacije da prosi sa djetetom.Banku hrane zovu da dođemo da vidimo šta djeca jedu.Zašto za ove stvari ne zovu institucije sistema

Nama je namjera da ukažemo na ozbiljnost situcije i da institucije moraju imati mehanizme koji funkcionišu i da je ovo crveni alarm", poručila je Medojević.

U Crnoj Gori se kako kaže, donacijama građana ljudi prehranjuju, a sms donacijama liječe.