Sinjajevina velelepna crnogorska planina,1600 nadmorske visine. Zelenilom i bojama da napunite oči a tišinom uši. Kao da ste se vratili vijek unazad, vazduh koji puni pluća i odmara dušu. Ovo je utisak koji Sinjajevina ostavlja na prvi pogled. Tako je doživljavaju uprkos teškom radu i surovim uslovima i ljudi koji istinski vole svoju đedovinu.

Ovako priču o mladom bračnom paru Mešter koji živi na katunu Zaglav na Sinjajevini bez struje vode i signala za telefon počinje Televizija Crne Gore.

Radovan i Milica daleko su od civilizacije, ali i to je kažu, život.

"I da imamo televizor ne znam koliko bi ga gledali, jer imamo puno obaveza", kaže Radovan.

Struja bi olakšala život na planini, ali sagovornici TVCG kažu da nijesu nezadovoljni ni takvim uslovima.

Pomireni sa takvim uslovima, svoj komad hljeba stvaraju u srcu prelijepe planine.

"Pođemo do Kolašina i do Boana i tamo nabavimo namirnice, za mjesec ili dva", kaže Milica.

Veoma je mali prihod, jer nema struje da bi čuvali proizvode.

Radovan kaže da je birao ženu sa kojom će skupa stvarati.

Pero Čogurić kaže da je Sinjajevina surova planina koja čovjeka ne štedi, ali takođe i pruža velike mogućnosti.

"Išao sam na planinama raznim, od Berana, Plava pa bio sam skoro i na Lukavicu, to je lijepa planina a Sinjaevini je jedina mana sto nema vode".

Sjeća se vremena kada je planina bila puna, družilo se,seđelo se, kartalo, pjevalo, išlo se i na igranke a sada je kako kaže sve izumrlo.

Njegova genaricija ga pita zašto ide svaki vikend na selo: "Tu mi je majka i vuče me zavičaj i planina, dolaziću dok budem mogao."

"Ima svega ko hoće da radi, niko mu ne brani, ali je takvih malo. I ja bi više volio da sjedim u nekom lokalu u Podgorici, ali se mora ovdje raditi", navodi on.