Klasične lozinke će uskoro biti prošlost: Novi nivo zaštite podataka
Foto: Ilustracija

Upotreba biometrijskih podataka

Klasične lozinke će uskoro biti prošlost: Novi nivo zaštite podataka

Sve više kompanija širom svijeta odustaje od lozinki i okreće se mnogo jačoj zaštiti - upotrebi biometrijskih podataka.

Biometrijska autentifikacija koristi lice, otiske prstiju ili skeniranje rožnjače da brzo potvrdi nečiji identitet. 

Proizvođači pametnih telefona već su uveli otključavanje putem biometrijske autentifikacije, a sada se sve češće takav način koristi i za otključavanje računara, pa čak i zgrada. 

Prema nekim istraživanjima, čak 90 odsto kompanija će do 2020. koristiti biometrijsku autentifikaciju. 

Ali ni biometrijska autentifikacija nije neprobojna - i biometrijski podaci mogu da se ukradu i zloupotrijebe. 

Stručnjaci su već pokazali da je moguće prevariti čitače otisaka prstiju i kamere za očitavanje lica i šarenica. 

Postavlja se i pitanje privatnosti, odnosno zaštite takvih biometrijskih podataka. GDPR direktiva koja stupa na snagu u EU u maju zahtijevaće izričit pristanak građana za korišćenje njihovih biometrijskih podataka. 

Pa ipak, ni biometrijski podaci neće biti dovoljno snažni da zaštite naše podatke, barem ne samostalno. 

Stručnjaci smatraju da će, radi bolje zaštite, ipak biti potrebno koristiti dvije različite metode, baš kao što i danas koristimo dvostepenu autentifikaciju. 

Pojedine kompanije razvijaju nove metode zaštite zasnovane na ponašanju korisnika - u kom položaju držimo pametan telefon kada ga koristimo, da li kucamo pomoću jedne ili dvije ruke, kako povlačimo prstom po ekranu. 

Upravo su banke i druge finansijske institucije najzainteresovanije za takav način identifikacije korisnika. Jer, možete napraviti masku nečijeg lica ili odštampati nečiji otisak prsta, ali teško da možete da kopirate način na koji neko kuca određene riječi ili povlači prstom po ekranu, prenosi Zimo dnevnik.hr.

Komentari

Komentara: (0)

Novi komentar

Komentari objavljeni na portalu Kodex.me ne odražavaju stav uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja.

Zabranjeni su: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne prijetnje drugim korisnicima, autorima čanka i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za članak.

Takvi komentari će biti izbrisani čim budu primijećeni.