Keković je bio jedan od učesnika u pregovorima u vezi tog kolektivnog ugovora.

“Inicijativa za izmjene i dopune GKU potekla je od  Unije poslodavaca(UPCG),  ali, kako nam je rečeno, to je urađeno na predlog UBCG. Tada su nam tvrdili da postupak za izmjene GKU-a pokreću kako bi se postojeći  GKU  usaglasio sa odredbama zakona  o radu i opšteg kolektivnog ugovora.  Odmah na početku pregovora se iskristalisala jasna namjera poslodavaca (UBCG  koje je iz sjenke rukovodilo pregovorima) da im usklađivanje sa zakonom  o radu nije bio cilj, već povod kako bi sebe značajno relaksirali od svih novčanih davanja”, rekao je Keković, pišu Vijesti.

Kako je objasnio, tada su od bankara dobili ponudu da sva novčana davanja koja ima poslodavac prema zaposlenima (zarada, topli obrok i regres, zimnica, jubilarna nagrada, jednokratne pomoći ...) budu umanjena čak za  dvije trećine u odnosu na novčana davanja na koje ih je obavezivao važeći GKU.

Dodao je da za pregovarački tim sindikata banaka  ta ponuda je bila ponižavajuća, jer  nije bila utemeljena u finansijskom poslovanju poslodavaca.

“Volio bih da Pejaković javno kaže da li bi on prihvatio ponudu kojom mu poslodavac, bez navedenih argumenta, umanjuje primanja za dvije trećine. Posebno potenciram da se sve dešava u periodu procvata bankarskog sektora 2013. godine, kada po zvaničnim izvorima Centralne banke (CBCG)   imamo podatke  da su sve banke poslovale sa dobitkom od ukupno 22 miliona eura. Ako znamo da je GKU potpisan 2004. kada su, prema podacima CBCG, banke bile u gubitku od 20 miliona eura, postavlja se logično pitanje zašto poslodavci u bankarskom sektoru  žele da smanje zarade i  druga primanja zaposlenih u trenutku kada  im je poslovni bilans  za 40 miliona pozitivniji nego što je to bio kad je GKU potpisan”, istakao je Keković.

On je objasnio da su poslodavci  skrenuli pažnju da je predmet pregovora (kako su oni to tražili) usklađivanje GKU sa zakonom o radu, a da novčana davanja nemaju veze sa usklađivanjem sa zakonom, već sa finansijskim poslovanjem poslodavca.

“Uporno smo im tražili da nam u pisanoj formi odgovore na čemu temelje njihove predloge da se u GKU drastično umanje novčana davanja prema zaposlenima, ali odgovor na to pitanje nikada nijesmo dobili. Jasno je i zbog čega. Zato što zahtjev poslodavaca za umanjenje novčanih davanja zaposlenima u bankarskom sektoru nije imao utemeljenje u finansijskom poslovanju koje je, u trenutku raskida, bilo neuporedivo bolje u odnosu na vrijeme kada je GKU potpisan”, naglasio je Keković.

Is USS tvrde da je suština svega  da je menadžment u bankarskom sektoru, kroz otkazivanje GKU, stvarao pozicije za svoje veće privilegije kod vlasnika kapitala u bankarskom sektoru, tako što su ukidanjem GKU značajno smanjili primanja zaposlenih i tako izdejstvovali  ekstra- profit vlasnicima kapitala.

“Naravno, za tu aktivnost menadžment banaka je nagrađen enormnim zaradama i bonusima”, kazao je Keković.

Ne ignorišite 4.000 zaposlenih, jer  dijalog ne počiva na sili

Keković je kazao da su na sve pokušaje da se  socijalni dijalog nastavi dobijali  iste odgovore i da je posljednji pokušaj  bio krajem 2016. godine  kada su  identično pismo oba sindikata poslali UBCG  i Uniji poslodavaca.

“Dobili smo isti odgovor od Unije poslodavaca koji je glasio da  je  na sastanku   usvojen jedinstven stav  da se u narednom periodu da prioritet bipartitnom socijalnom dijalogu na nivou kompanija i prednost zaključivanju kolektivnog ugovora  kod poslodavca, jer prethodni  pregovori su bili dugi i nažalost  okončani  neuspjehom”, rekao je Keković.

On je pozvao poslodavce i bankare da na argumentovanim osnovama  sačine novi GKU za bankarski sektor. 

“Ne ignorišite 4.000 zaposlenih u jednom od tri najprofitabilnija sektora, jer „sila i moć“ nijesu osnove na kojima počiva socijalni dijalog i napredak modernog društva”, zaključio je Keković.

Izvor:vijesti.me