U susret Danu borbe za iskorjenjivanje siromaštva ne može se znati koliko je siromašnih u Crnoj Gori. Razlog je taj što našu sirotinju više niko ni ne broji. Monstat je posljednje podatke o siromaštvu u Crnoj Gori dao još 2013 godine. Od tada se zvanična crnogorska statistika „prebacuje“ na evropski način obračuna pa, ako je vjerovati Monstatu, uvođenje novih statističkih formula ide dobro pa ćemo neke podatke dobiti naredne godine. Tada možemo očekivati i novu „evropsku“ potrošačku korpu pa se možda konačno i saberemo.

„Mi u Banci hrane, nažalost, možemo da konstatujemo pojačano siromaštvo u Crnoj Gori. Sa zvaničnim podacima ne možemo polemisati jer ih nema ali možemo sa nekim uporednim podacima. Sa tim koliko ljudi u Crnoj Gori koristi materijalno obezbjeđenje porodice, koliko ih ne može platiti struju i elementarne režije i koliko ih se na kraju krajeva obraća Banci hrane za pomoć, a njih je sve više“, kaže za Kodex izvršna direktorka Banke hrane Marina Medojević.

Ekstremno se siromašnim smatra onaj koji na raspolaganju ima dva dolara dnevno. To Vam dođe koliko i dva eura, manje više. A kada je Monstat objavio podatak da prosječan Crnogorac može preživjeti sa dva eura dnevno digla se crnogorska kuka motika (doduše na društvenim mrežama i po medijima) kako se Monstat preračunao u računici. I zbijale su se šale šta sve možeš sa dva eura u Crnoj Gori. Ali je to sudbina ogromnog broja ljudi u Crnoj Gori, ta dva eura dnevno, konstatuje Marina Medojević.

“Uzmite u obzir da je prosječna plata za većinu radnika u Crnoj Gori od 250 do 350 eura i da nije rijetkost da je u prosječnoj četvoročlanoj porodici samo jedan zaposleni. Koristite se prostom matematikom i doći ćete do poražavajućih činjenica. Da pola Crne Gore živi u siromaštvu, a od toga većina u apsolutnom siromaštvu”, kaže za Kodex Marina Medojević.   

A koliko su god obeshrabrujući ti podaci još više obeshrabruje pasivan odnos društva ali i države prema siromaštvu i siromašnima. Medojević kaže da moramo kritikovati Vladu jer ništa ne čini da tim ljudima olakša bitisanje.

“Potpisali smo agendu kojom su se 2015. Ujedinjene nacije obavezale da će do 2030. iskorjeniti ekstremno siromastvo. Zabrinjava pasivnost odnosno posmatranje tih ljudi sa parolom snađi se a to znači da se oni jedino mogu snaći na sivom tržistu. Država mora unaprijediti sistem socijalne pomoći, jer se samo se gomila broj ljudi koji ne mogu da ispune svoje osnovne životne potrebe”, komentariše Medojević.

Sve je veći broj mladih nezaposlenih koji ulaze u ovu kategoriju, te samohranih roditelja, Roma ili raseljenih lica. Tu je i 4500 penzionera koji primaju penziju malo iznad 100 eura. Tu je i 48 crnogorskih milionera, ali oni o sjutrašnjici ne brinu. 

“Izgleda da Crna Gora tu prati globalne trendove u kojima bogati postaju još bogatiji, a siromašni još siromašniji. Ne činimo ništa da pomognemo a vlada sebi na teret budžeta daje pravo da isplaćuje trinaestu platu, daje besplatne kredite, bonuse, a na drugoj strani siromašnima ostaje da se sami snađu jer socijalna davanja koja primaju, ako ih primaju, nisu dovoljna da prežive”, kaže izvršna direktorka Banke hrane Marina Medojević.