On je upitao i postoji li zemlja u kojoj se evropski put ne osporava politikom, nego galamom, ne stavom, nego sabotažom.
Bogdanović je naveo i da se postavlja pitanje ima li zemlje u kojoj, kako kaže, dio opozicije pokušava da demolira plenarnu salu, da ućutka ministre i poslanike, da spriječi riječ, raspravu i odluku, “kao da je demokratija prekidač koji se gasi kad im se ne sviđa ishod”.
Prema njegovim riječima, postavlja se i pitanje postoji li zemlja u kojoj se dio opozicije ponaša kao politički štit onima koji bi da država ostane slaba, da institucije ostanu zarobljene, a kriminal komotan.
On je upitao i ima li zemlje u kojoj se, kad god se stegne obruč oko organizovanog kriminala, podiže vriska “ugroženosti”, dok se svaka akcija države proglašava “progonom”.
Bogdanović je kazao da se ide toliko daleko da se sugeriše da policajac treba da bude sve suprotno od policajca – kompromitovan, ucijenjen, slomljen i poslušan kriminalu, a ne zakonu.
“Da uniforma ne bude simbol časti, nego paravan sramote. Nažalost, to gledamo ovdje, u našoj Crnoj Gori”, naveo je on.
Poručio je i da ovo, kako je rekao, nije borba vlasti i opozicije, već borba države i bezakonja, Evrope i izolacije, reda i haosa.
“U toj borbi nema neutralnih. Ko ruši institucije da bi zaustavio pravdu, taj ne ruši zgradu, ne ruši ni salu, taj ruši Crnu Goru”, zaključio je Bogdanović.
