Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen prošle godine je pozvala Kijev da zemlju pretvori u “čelični jež, neprobojan za sadašnje i buduće agresore“.
To znači stalnu ogromnu vojsku, velike investicije u najnoviju tehnologiju dronova i raketa, kao i domaću proizvodnju oružja.
“Ukrajina je prošla kroz fundamentalno preispitivanje šta bezbjednosne garancije znače i na čemu treba da se zasnivaju“, rekla je za Politiko Aljona Getmančuk, šefica ukrajinske misije pri NATO-u.
“Prethodno je vizija bila uglavnom fokusirana na zaštitne obaveze koje pružaju partneri. Danas, međutim, postoji jasno razumijevanje da su srž bilo kakvih bezbjednosnih garancija ukrajinska vojska i njena odbrambena industrija“, navela je ona.
Ali da bi se to ostvarilo, Ukrajina mora da stvori održiv odbrambeni sektor, reformiše sisteme nabavki, unaprijedi regrutaciju, nastavi sa unapređenjem tehnologije dronova, izgradi rakete dugog dometa, opremi svoje snage modernim tenkovima, artiljerijom i avionima i dobije milijarde u pomoći kako bi izgradila vojsku od koje bi Rusija strahovala da ponovo napadne.
“Buduća bezbjednost Ukrajine prije svega zavisi od otpornosti proizvodnje“, rekao je Igor Fedirko, izvršni direktor Ukrajinskog savjeta odbrambene industrije.
“Nije riječ o pojedinačnim sistemima oružja niti o jednokratnim tehnološkim dostignućima, već o sposobnosti odbrambene industrije da funkcioniše tokom vremena, pod pritiskom, sa predvidivim izlazom,“, kazao je Fedirko.
Bezbjednosne garancije su potrebne jer je predsjednik SAD Donald Tramp isključio opciju koju Ukrajina preferira – da bude pozvana u NATO, koji štiti svoje članice članom 5 o zajedničkoj odbrani.
“Pored snažnih oružanih snaga, Ukrajini su potrebne čvrste bezbjednosne garancije“, rekao je generalni sekretar NATO-a Mark Rute u Kijevu u utorak.
Ali bez NATO-a, Ukrajina se mora osloniti na posebne sporazume koji možda nemaju istu težinu kao obaveza saveza, piše Politiko.
Kijev je oprezan prema takvim dogovorima, jer su ga obećanja SAD i Velike Britanije iz 1994. godine, kada je Ukrajina odustala od svog nuklearnog arsenala, razočarala – ta obećanja su se pokazala prazna.
“Neki evropski saveznici su najavili da će rasporediti trupe u Ukrajini nakon postizanja sporazuma. Trupe na zemlji, avioni u vazduhu, brodovi na Crnom moru. SAD će biti garancija“, rekao je Rute, dodajući da su bezbjednosna obećanja „čvrsta“.
Ali Rusija već šalje signale da će se protiviti bilo kakvim bezbjednosnim garancijama za Ukrajinu.
“Ne znamo koje su garancije dogovorene, ali očigledno su to garancije za ukrajinski režim koji je sprovodio rusofobičnu, neonacističku politiku“, rekao je ministar vanjskih poslova Sergej Lavrov novinarima prošle sedmice.
Srž brige Ukrajine tiče se pouzdanosti Trampovih obećanja, zbog njegovih naglih promjena politike.
“Da li bi Tramp otišao u rat sa Rusijom zbog Ukrajine? Apsolutno ne. Da li bi Tramp sankcionisao Rusiju zbog kršenja bilo kakvog prekida vatre? Vrlo malo vjerovatno”, napisao je Timoti Eš, analitičar koji proučava Rusiju i Ukrajinu.
S obzirom na to da bilo kakve bezbjednosne garancije izgledaju mršavo, Ukrajina ima plan B – oslanjanje na sebe.
