Kada su Kejlin i Kris otišli na pregled u 20. nedelji trudnoće, ljekari su im rekli da se spreme na najgore. Srce bebe bilo je preveliko, kao kod petogodišnjeg dječaka.

„Oliverovo srce ne bi izdržalo. Već tada je bilo dosta oštećeno“, objašnjava dječji hirurg Danijel Velez.

Očajni roditelji su iz kuće sklonili sve što su pripremili za bebu, a mnogo toga su i poklonili.

„Bili smo slomljeni, nismo mogli da vjerujemo šta se dešava“, kaže majka bebe Kejli Oto.

Ljekari su prognozirali da su najbolje šanse da beba preživi ako se rodi u 36. nedelji. Ipak, mali Oliver je poranio tri sedmice.

„Počela sam da vrištim. Mislila sam da sam izgubila bebu“, prisjeća se Kejli, dok njen muž Kris dodaje da je mislio da mu je to prvi i poslednji put da svog sina drži u naručju.

Tada počinje bitka za život. Jedina šansa bila je transplantacija srca, ali je trebalo odmah pronaći donora. Uspjeli su u roku od dva dana.

„Bez transplantacije nije imao šansu da preživi. Sve se poklopilo. Rođen je pod srećnom zvijezdom“, smatra hirurg Velez.

Operacija je trajala više od deset sati. Beba je dobro prihvatila novo srce. Sa roditeljima će sjutra kući, u kojoj su ponovo sve nove dječje stvari.

„Ne može se to opisati riječima. Kada vama kažu da nećete roditi dijete, a onda ga držite u naručju. Dočekaćemo i da diplomira“, kaže majka Kejli Oto, prenosi Rts.