On je rekao da je to pitanje mnogo više u žiži javnosti nego što zaslužuje.

„Mislim da to ne može usporiti evropski i evroatlantski put Crne Gore, ali otvaranje tog pitanja je veoma destruktivno i definitivno može da proizvede neke štete čija krajnja adresa će najmanje biti Crna Gora“, kazao je Đukanović.

To, smatra on, može imati posljedice po put BiH. 

„Jer, otvaranjem ovog pitanja BiH pokazuje da ne poštuje neka pravila kojih se svi moraju pridržavati, pokazuje otvorene teritorijalne pretenzije prema susjednoj državi“, rekao je Đukanović.

Prema njegovim riječima, nije dobra poruka ni investitorima.

„Ako čitaju da se u 21. vijeku ponovo baviti pitanjima razgraničenja i osvajanja novih teritorija, to nije insipirativno za njih da ulažu u taj region“, naveo je Đukanović.

On je poručio da, kad se radi o tom pitanju, treba imati na umu da je devedestih godina, kroz rad takozvane Badinterove komisije koju su činili predsjednici ustavnih sudova pet evropskih država, nedvosmisleno utvrđeno da su međunarodne granice novonastalih država na prostoru bivše Jugoslavije administrativne granice.

„Koje su bile republičke granice unutar Jugoslavije, uz izuzetak, ukoliko se dvije republike bivše Jugoslavije drugačije ne dogovore“, objasnio je Đukanović.

On je rekao da je u trenutku kad je BiH dobila međunarodno priznanje, bilo neophodno da se definišu precizno granice između nje i susjednih država ili da se makar definišu sporna pitanja.

„Između BiH i Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) tada nije bilo spornih pitanja, BiH je priznala SRJ u postojećim granicama, uključujući teritoriju Crne Gore u našim granicama i SRJ je priznala BiH u njenim granicama. Tako da je ovo nepoštovanje tog priznaja postignutog tada, što je bio uslov za međunarodno priznanje BiH“, kazao je on.

Đukanović smatra da je to „politički nepametno“ i da ne ugrožava Crnu Goru.

„Mislim da je to pitanje koje je veoma autodestruktivno u BiH. Da sam ja neko ko tamo učestvuje u političkom životu, na pamet mi ne bi padalo da otvaram pitanje validnosti takozvanih avnojevskih granica. Te su granice nešto što čuva BiH sve ovo vrijeme upravo od ataka sa raznih adresa da se rasparča BiH“, naveo je on.

Đukanović je dodao da nema međunarodne arbitraže i nema postupka pred međunarodnim sudom u Hagu bez saglasnosti dvije države.

„Ko može i da pretpostavi da bi Crna Gora mogla dati saglasnost da se razgovara na jednoj od te dvije adrese po bilo kom dijelu naše teritorije“, rekao je Đukanovi.

(RTCG)