To su kazali Pobjedi iz Centralne banke u odgovoru na pitanje na koji način je ulazak u NATO doprinio crnogorskoj ekonomiji i da li je Crna Gora trebalo da bude primjer Makedoniji.

“Najveći priliv stranih direktnih investicija u tekućoj godini ostvaren je iz zemalja članica NATO-a: Italije 16,5 odsto ukupnog priliva, Mađarske 12 odsto, Turske 7,1 odsto i Belgije 3,3 odsto”, pojasnili su iz Centralne banke.

Ovako izraženi priliv kapitala, ocijenili su u CBCG, odrazio se i na rast privredne djelatnosti, što potvrđuju stope ekonomskog rasta u 2017. od 4,7 odsto, kao i 4,5 odsto u prvom i 4,9 odsto u drugom kvartalu tekuće godine.

U Centralnoj banci posebno naglašavaju značaj uticaja na strane direktne investicije.

“One predstavljaju veliki izvor sredstava i dugoročno znače nova radna mjesta, povećavaju izvoz i na taj način doprinose smanjenju spoljnotrgovinskog deficita, što je jedna od bolnih tačaka naše ekonomije. Na taj način, ove investicije utiču i na poboljšanje konkurentnosti domaće ekonomije. Osim što predstavljaju značajan priliv sredstava za povećanje zaposlenosti i izvoza, strane investicije omogućavaju i prenos novih tehnologija i znanja koja ćemo usvajati od investitora”, istakli su iz CBCG.

Na pitanje da li je, osim uticaja na SDI, članstvo u NATO imalo drugih efekata, u CBCG kažu da se odrazilo i na turizam, rejting zemlje…

“Osim povećanog priliva SDI iz zemalja članica NATO saveza, učlanjenje u ovu alijansu je zasigurno uticalo i na povećanje prihoda od turizma, kroz percepciju Crne Gore kao bezbjednije destinacije, što je, uz ostale elemente, jedan od bitnih faktora za turiste. Takođe, efekti NATO članstva se mogu mjeriti i kroz poboljšanje međunarodnog rejtinga kod međunarodnih finansijskih institucija i privatnih investitora, što bi moglo, posredno, uticati i na ostvarivanje povoljnijih uslova zaduživanja na međunarodnom finansijskom tržištu”, naveli su iz CBCG i podsjetili da je Moody’s u septembru poboljšao izglede crnogorske privrede iz stabilnih u pozitivne.