Nećete vjerovati ko sve i kada može da vas prati na internetu!
Foto: Ilustracija

Bezbjednost na internetu

Nećete vjerovati ko sve i kada može da vas prati na internetu!

Kontroverza oko nedozvoljenog korišćenja ličnih podataka ukazuje na veći problem: ko i kako prati našu aktivnost na internetu.

Skandal u vezi sa korišćenjem podataka s Fejsbuka - neovlašćeno dijeljenje ličnih podataka 87 miliona ljudi s kompanijom Kembridž analitika, koja se bavi političkim konsaltingom - takođe ukazuje na načine na koje najpopularnija društvena mreža prati sve što radimo na internetu. 

Međutim, ovaj gigant u oblasti društvenih medija nije jedini koji se time bavi. Naše digitalne korake prati više desetina kompanija koje prikupljaju podatke (trekeri) i većina najposećenijih sajtova i aplikacija prikupljaju podatke u realnom vremenu o našem ponašanju. 

Istina je da se ne koriste svi trekeri kako bi kompanije saznale sve o nama, ali većina ljudi nije svjesna na koji način ih neko "posmatra" i ko ima pristup njihovim podacima. 

Ako vas zanima ko vas prati na interenetu, odgovor za većinu korisnika jeste da to može biti bilo ko. 

Evo načina na koji se prati naš digitalni život:

Arsenal za špijuniranje

aplikacijatel

Foto: Ilustracija

Postoji nekoliko načina da se prati šta radite na interentu. Brauzer je opremljen pravim "arsenalom za špijuniranje": to su između ostalog kukiji, fleš kukiji, piksel tegovi. 

Ova "oružja za masovno prikupljanje podataka" u stanju su da koriste sve informacije o vašim aktivnostima od tačnih veb adresa koje posjećujete do tipa uređaja koji koristite. 

Neki sajtovi koriste više desetina trekera u različite namjene. Jedan alat može vlasniku sajta da pomogne da sazna koliko ima posjetilaca, ali većina se koristi kako bi kompanije utvrdile ko ste: koliko imate godina, gdje živite, šta čitate, šta vas interesuje. 

Istraga koju je pokrenuo dnevni list Vol strit žurnal 2010. otkrila je da 50 najpopularnijih sajtova u Americi u prosjeku koristi 64 trekera. 

Ali čemu sve to? Zato što je informacija roba - ona se prodaje oglašivačima, kompanijama ili čak vladama. 

Jedan od načina da se prikupe informacije je skeniranje inboksa korisnika besplatnih i-mejl servisa poput Džimejla u vlasništvu Gugla. U junu prošle godine kompanija je najavila da će prestati to da radi, a ta praksa je korišćena kako bi se personalizovali oglasi ove kompanije. 

Ovakve operacije najčešće djeluju nevidljivo, ali postoje trekeri koje nije lako primijetiti, iako na prvi pogled nijesu sumnjivi. 

Da li ste ikada posjetili stranicu na kojoj vam je ponuđena opcija "tvituj ovo" ili "pratite nas na Tviteru"? E, pa to je treker. 

Iz Tvitera su najavili kako su prekinuli podršku za "Nemoj da trekuješ" (Do Not Track) inicijativu, što je bio dobrovoljni pokušaj ove kompanije da ne prati šta rade korisnici na drugim internet sajtovima. 

Situacija je ustvari dramatičnija, neki trekeri vam se "prilijepe" i prate šta radite kad ste na internetu i ne interesuje ih samo kako trošite novac.

Previše radoznale aplikacije

Većina vas provodi dane koristeći mobilne aplikacije, koje vas takođe špijuniraju. 

Prošle godine, dvoje profesora u Americi Narseo Valina Rodrigez i Srikant Sundaresan objavili su studiju u kojoj se tvrdi da sedam od deset aplikacija dijele lične podatke s trećim licima. 

"Kada ljudi instaliraju novu Android ili iOs aplikaciju, moraju da daju saglanost za korišćenje ličnih podataka. Neki od podataka koje aplikacije prikupljaju su neophodne za njihovo funkcionisanje - ako aplikacija prikazuje mapu, ona ne može da radi bez korišćenja GPS-a da bi saznala gdje se nalazite. 

Ali kada ste aplikaciji dozvolili da koristi tu informaciju, njeni autori je mogu podijeliti sa kim god hoće, što znači da treća lica mogu da saznaju gdje ste, koliko brzo se krećete i šta tačno radite", stoji u ovoj studiji.

Biblioteke koda

Foto: Ilustracija

Proces prikupljanja podataka je složen: mnogi sajtovi i mobilne aplikacije su napisani tako što su korišćeni programi koje su osmislile neke druge kompanije, čime se štedi vrijeme i novac u odnosu na stvaranje potpuno novog koda. Ti programi se nalaze u digitalnim bibliotekama. 

Ovi programi mogu da prikupe veliku količinu osjetljivih podataka, čime se stvaraju detaljni digitalni profili korisnika i to bez njihove dozvole. 

Kako? Pa, iste kompanije koje su odgovorne za digitalne biblioteke takođe rade s različitim klijentima. 

To znači da ako autori jedne aplikacije, kojoj su samo bili potrebne informacije o vašoj lokaciji i drugi koji žele da da koriste vaše podatke, oslanjaju se na istu digitalnu biblioteku, više informacija od odnosu na ono na šta su korisnici pristali da daju su dostupni korisnicima cjelokupne biblioteke. 

"Korisnici nikada neće saznati, zato što aplikacije nijesu u obavezi da kažu korisnicima koje biblioteke softvera koriste", pišu Rodrigez i Sundaresan. 

Predugi tekstovi 

Aplikacije koje javno objavljuju svoja pravila zaštite privatnosti to često čine na jako netransparentan način, pošto su opisi na koji način kompanije koriste vaše podatke predugački i razlikuju se od proizvoda do proizvoda, čak i kada oni potiču iz iste kompanije. 

Ko će sve to da čita? Veoma poznata studija urađena u Americi i Kanadi pokazuje kako su ljudi potpuno nesvjesni na šta pristaju. 

Kada su ih pitali da učestvuju u pokretanju nove društvene mreže (NameDrop), studentima s prestižnog američkog fakulteta predstavljena su pravila zaštite privanosti koja su sadržala sulude zahtjeve, poput obećanja korisnika da "daju svoje prvorođeno dijete društvenoj mreži NameDrop". 

Skoro 75 odsto od 543 učesnika nije pročitalo ova pravila. Oni koji jesu, proveli su 73 sekunde čitajući tekst za koji im je potrebno najmanje pola sata čitanja.

U 2011. godini istraživanje rađeno u Britaniji otkrilo je da samo 7 odsto korisnika čita pravila o zaštiti privatnosti kada se prijavljuju za nove proizvode i usluge.

Lutajuća "meta"

Mobilni telefoni i tableti stalno bilježe vašu lokaciju i mogu da je podijele sa kim god žele. Korisnici mogu da izaberu koje aplikacije mogu da prate GPS podatke - mape, na primjer, ali i da onemoguće opcije koje prate koja mjesta najčešće posjećujete, kao i isključivanje praćenja lokacije. 

Ustvari, isključivanje opcije koja prati vaše kretanje je savjet stručnjaka za sajber bezbjednost. Međutim, studije pokazuju da mobilni telefon i dalje može da otkrije gdje se nalazite. 

Tim s Univerziteta Prinston napravio je eksperiment u kome su dokazali da je moguće pratiti lokaciju telefona, čak kada su opcija lokacije, GPS i vajfaj isključeni. 

Prošle godine, onlajn magazin Kvarc je otkrio da Gugl prikuplja informacije o lokaciji korisnika Androida tako što prati koliko otkucaja mobilni telefoni šalju antenama kako bi pristupili mobilnoj mreži. 

U Guglu su potvrdili da su prikupljali ovu vrstu informacija, ali da su brisali podatke o tome kao i da su prestali s tom praksom.

Nestajanje s mreže

MobilnitelefonIfon6s12

Foto: Ilustracija

Motivacija iza praćenja se svodi na to da ljudi koji se reklamiraju mogu lakše da nas pronađu, ali ako ste među onima kojima i to smeta, postoje načini kako da ukinete te usluge. 

Prvo što možete da uradite je da omogućite "nemoj da me pratiš" opciju na sajtovima koje posjećujete, ali da li će kompanije tako postupiti zavisi od njihove dobre volje. 

Možete da koristite aplikacije koje provjeravaju da li postoje trekeri u vašem brauzeru. 

U slučaju aplikacija, stvari su malo komplikovanije. Ako blokirate pristup osjetljivim informacijama na vašem telefonu, to može da negativno da utiče na funkcionisanje te aplikacije. 

Takođe, ako isključite reklame, onda ugrožavate postojanje besplatnih aplikacija, jer to je jedini način da programeri naplate svoj rad. 

"Ako bi više ljudi bilo zainteresovano da plati programerima za korišćenje aplikacija, to bi donekle pomoglo, iako nije idealno rješenje. Utvrđeno je da iako plaćene aplikacije koriste manje trekera, one i dalje prate korisnike i stupaju u kontakt s trećim licima", tvrde Rodrigez i Sundaresan. 

Aktivisti za zaštitu privatnosti poput kolektiva Taktikal teh preporučuju seriju koraka kojim informišu korisnike da znaju na šta pristaju. 

Takođe ponuđena im je i skraćena verzija pravila o zaštiti podataka najpopularnijih društvenih mreža. 

Ipak ne postoji neprobojna zaštita. U tekstu napisanom za sajt za samopomoć Lajfhek, američki novinar i pisac Esli Omur objavio je 12 zapovesti za one koji ne žele da ih bilo ko prati. Posljednja zapovjest privlači najviše pažnje: 

"Za one stvarno paranoične: prestanite da koristite tehničke naprave, koristite samo papir, olovku, pisaću mašinu, razgovore licem u lice, što se tiče dijeljenja fotografije, to obavljate na staromodan način."

Izvor: BBC/B92

Komentari

Komentari objavljeni na portalu Kodex.me ne odražavaju stav uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja.

Zabranjeni su: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne prijetnje drugim korisnicima, autorima čanka i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za članak.

Takvi komentari će biti izbrisani čim budu primijećeni.

Komentara: (0)

Novi komentar