To se lako može zaključiti i iz velikog broja oglasa koji nude tu vrstu usluge a i iz činjenice da nema agencije za nekretnine u Crnoj Gori koja ne nudi stanove na dan. Sa jednim od vlasnika, uz molbu da ostane anoniman, razgovarali smo o svim aspektima izdavanja nekretnina na tako kratak vremenski rok.

“Iako svi misle da uslugom stan na dan udaramo na prihod hotelima, to nije tako. Dešava se da nam stanove na tako kratak rok iznajmljuju turisti ali su oni najčešće na usluzi našim redovnim mušterijama koje zahtjevaju apsolutnu diskreciju pri njihovom korišćenju.” kaže nam vlasnik jedne od mnogobrojnih podgoričkih agrencija za nekretnine.

Tu možda i leži i odgovor na pitanje zašto je biznis koji cvjeta, stan na dan, ne ulazi u legalne tokove. Vlasnik agencije nam je objasnio da je i pokušao da legalizuje i ovaj dio posla agencije i u opštini tražio da mu se omogući. Kaže da je naišao na konfuzan odnos lokalne administracije gdje mu je rečeno da bi, po njegovoj prijavi stanova koje bi izdavao na kraći vremenski period, trebalo da se oformi komisja koja bi mu odredila kategoriju stanova koje izdaje, koje bi potom morao prijaviti lokalnoj Turističkoj organizaciji da bi goste prijavljivao i plaćao boravišnu taksu.

“Kada sam to predočio vlasnicima stanova niko nije htio da pristane, bez obzira što niko od njih nije bio protiv toga da plati paušalni porez koji bi lokalna administracija naknadno uvela. Nijesu htjeli upravo iz ovog razloga, boravišne prijave onih koji iznajmljuju stanove. Jer većina onih koji iznajmljuju stan na dan niti su turisti niti žele da im bilo ko zna da bilo šta iznajmljuju.”uz osmjeh nam se objašnjava situacija na tržištu.

Sledeće pitanje koje se samo nameće jeste da li dražava šalje ispekcije na adrese za koje zna da se na njima nalaze stanovi koji se uzdaju na dan. Naš sagovornik kaže da za tako nešto nije čuo da se dogodilo. Njegovoj agenciji zasigurno nije. Za to ima dva razloga kojima objašnjava tu činjenicu.

“Prvi je što, prema mom mišljenju, država još nije načisto gdje da sortira ovu vrstu djelatnosti a drugi nameće samo pravo, inspekcija bi kucala na vrata nečeg što je privatno vlasništvo a mogla bi naići i na zatvorena vrata. Jer stanovi na dan nijesu puni svaki dan. A opet, mogli bi se I iznenaditi ko bi im mogao otvoriti vrata.” konstatuje naš sagovornik i apostrofira da ljudi koji iznajmljuju stanove na dan ne žele, iz mnogih razloga, da otvaraju vrata bilo kome.

Najčešće oni koji izdaju stanove na dan i ne vide sve njihove korisnike. Ključ se najčešće daje onom ko plaća uslugu, i najčešće plaća unaprijed a ključ se po napuštanju stana ostavlja u poštanskom sandučetu. Dovoljno konspirativno da sakrije tuđe tajne.

A sam Ustav pak garantuje nepovredivost stana. U privatan stan ni jedan državni organ, bila to policija ili inspekcija, ne može da uđe bez naloga suda. Zato ni inspekcije ne hrle u kontrolu iako ova djelatnost nije jedina koja se obavlja po privatnim stanovima. Država je konstatovala  da ima i veliki broj sitnh manufaktura i lokacija za prodaju u privatnim stanovima. Čak je najavljivala da traži mogućnost da novim zakonom reguliše način da inspekcije provjeravaju takve lokacije. Ali to je samo predlog nacrta zakona a do tada….diskrecija zagarantovana.