Izvršna direktorica SOS telefona Podgorica, Biljana Zeković, kazala je danas, na pres konferenciji povodom uspostavljanja standarda u radu organizacija civilnog društva koje obezbeđuju socijalne usluge posebno osjetljivim kategorijama društva, da država od organizacija civilnog društva očekuje da budu snažne i kredibilne i imaju sve resurse da bi dobili finansijsku podršku za sprovođenje usluga koje pružaju građanima.

Ona smatra da je period od pet godina, koliko je proteklo od usvajanja Zakona o socijalnoj i dječijoj zaštiti, potrošenih na pripremu sprovođenja tog akta i srodnih Pravilnika, „neopravdano dug i implicira na svjesno odlaganje procesa“.

„Naše pravo je da mislimo da je proces spor ne samo zbog nedostatka kapaciteta državnih institucija već i zato što je država na taj način izbjegla trošenje novca planiranoh za socijalne servse koje obezbjeđuju organizacije civilnog društva. Preskočili smo pet godina finansiranja servisa.Očekujemo od države, kao što mi moramo dokazati svoj kredibilitet, da to uradi i i ona, tj. da nadležno Ministarstvo i lokalne uprave sredstva koja budu opredijeljena za rad servisa opredjeljuju kroz javne konkurse, transparentno i da kontrola tih sredstava bude kvalitetna“, istakla je Zeković.

Prema njenim riječima, istraživanja su pokazala da oko 70 odsto socijalnih usluga koji se pružaju naugroženijim kategorijama društva obezbijeđuju nevladine organizacije, a svega deset odsto potrebnih sredstava za rad tih servisa se, kako je navela, obezbjeđuje kroz određenu vrstu finansijske podrške Vlade ili drugih donatora.

Organizacije, kako je pojasnila Zeković, opstaju zahvaljujući drugim projektima koji nemaju direktnu vezu sa servisima, „a podršku svojim ciljnim grupama obezbjeđuju uglavnom na vololontrskoj osnovi“.

„Godinama imamo paradoks da međunarodne organizacije i fondacije smatraju da je finansiranje servisa nevladinih organizacija stvar države, da je država dužna da to radi, a s druge strane, država sa tim procesom odugovlači, uvodi nove zakone, standarde i dolazimo u situaciju „status quo““, rekla je Zeković.

Organizacije civilnog društvakoje pružaju socijalne servise su, kako je ocijenila, dovedene su u čudnu situaciju.

„Kada država uvodi standarde, država ima dužnost i obavezu da te standarde obezbijedi da bi oni mogli da funkcionišu. U Crnoj Gori je to obrnuto. Država će da pomogne državnim institucijama da obezbijede sva neophodna sredstva da uvode standarde, a od nevladinih organizacija se očekuje da onog momenta kad apliciraju za podršku programima, već imaju sve uvedene standarde i resurse koji su im potrebni za rad“, kazala je Zeković.

SOS telefon Podgorica, kako je kazala, nije uspio da dođe do informacija koliko novca su opredijelile lokalne samouprave na osnovu Pravilnika o načinu finansiranja lokalnih uprava kada su socijalni servisi u pitanju, niti koliko jesredstva od strane ministarstva, a u skladu sa zakonom prenešeno loklanim upravama.

„Država radi na decentralizaciji socijalnih usluga i obaveza lokalnih uprava je da obezbjeđuju dio sredstava i da dio sredstava dobijaju od Ministarstva rada i socijalnog staranja.U 2016.godini taj iznos je bio 600 hiljada eura, u prošloj godini je bio 1,2 miliona eura, ali nažalost nismo uspjeli dobiti informaciju na koji način i kome i za koe sevisesu podijeljena sredstva. Taj proces dodjele sredstava nije bio transparentan“, istakla je Zeković.

Ona je kazala da je istraživanje pokazalo odnos nepovjerenja države u nevladine organizacije koje će da vode servis sa aspekta ljudskih resursa i kapaciteta.

„Suštinska istina je potpuno drugačija. Kada imate više pružaoca usluga, kontrola je daleko veća i kada korisnik može da bira gdje će da koristi ulugu, svi će se truditi da budu što profesionalniji u svojem radu. S druge strane, sistem monitoringa je snažno postavljen i ne postoji nikakav način da organizacija može da ne odradi svoje zadatke“, smatra Zeković.

Saradnica na projektu"Socijalna inkluzija i vladavina prava u procesu evropskih integracija u Crnoj Gori", Ivana Smolović, kazala je da je tajprojekat je doprinio izgradnji kulture partnerstva između organizacija pružaoca socijalnih usluga, poboljšao nivo saradnje i omogućio realizaciju niza koordiniranih akcija od uticaja na položaj socijalno ugroženih kategorija društva.

„Istovremeno se, kroz učešće članica IRIS mreže u različitim Vladinim radnim grupama i tijelima, povećao uticaj organizacija civilnog društva na javne politike i procese donošenja odluka“, navela je Smolović.

Ona je kazala da reforma sistema socijalne zaštite zahtijeva uvođenje standarda, akreditacije i licenciranja za pružaoce usluga, što, kako je pojasnila, zahtijeva da nevladine organizacije zadovolje brojne preduslove.

„Zato su članice IRIS mreže, u okviru projekta, jačale svoje kapacitete na dva nivoa – na nivou uvođenja standarda u organizacijskom menadžmentu kroz uspostavljnje ISO standarada kvaliteta, i na nivou stvaranja uslova za akreditaciju programai licenciranje servisa koje obezbjeđuju različitim posebno osjetljivim kategorima društva“, navela je Smolović.

Pres konferencija  je organizovana u okviru projekta  "Socijalna inkluzija i vladavina prava u procesu evropskih integracija u Crnoj Gori", koji SOS telefon Podgorica sprovodi u partnerstvu sa NVO CAZAS i Udruženjem za razvoj civilnog društva Bijelo Polje, uz finansijsku podršku Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori.

Izvor: PR Centar