Kada za koji dan premijer Duško Marković bude odgovarao na pitanja poslanika u crnogorskom Parlamentu, sjednici će pored poslanika vladajuće koalicije prisustvovati i većina poslanika opozicije.

Uz 42 poslanika koji tvore većinu u Crnogorskom Parlamentu, narednom okupljanju poslanika prisustvovaće 18 poslanika Demokratskog Fronta, dva nezavisna a ustvari poslanika Ujedinjene Crne Gore i nezavisni poslanik Aleksandar Damjanović, koji je u Parlament ušao sa liste koalicije „Ključ“ kao predstavnik SNPa.

Tako u bojkotu ostaju samo poslanici takozvane „građanske“ opozicije. Njih 18. U bojkotu ostaje šest poslanika okrnjene koalicije „Ključ“, četiri poslamika SDPa i osam poslanika Demokratske Crne Gore.

Kada je pokrenut, poslije rezultata prošlih parlamentarnih izbora, bojkot se učinio kao najjače opoziciono oružje. Bio je to pupoljak opozicionog jedinstva u Crnoj Gori za koji se ispostavilo da neće dati ploda. Ispalo je da se više brine opozicija oko toga šta bi mogao biti plod parlamentarnog bojkota nego što je to brinulo vladajuću koaliciju. Nikako se oko tog jedinstva nije uspijevala dogovoriti bojeći se da bi, ukoliko se udruže sa Demokratskim Frontom, mogla ličiti na njega. Umjesto da se opozicija u bojkotu ujedini ona se bojkotujući razlagala na proste činioce. Nemogućnost da, upravo zbog bojkota, svoju pažnju usmjeri ka vladajućoj koaliciji, opozicija se držala provjerenih međusobnih rasprava. 

Sada je Demokratski Front prekinuo idilu „građanske“ opozicije. Sada je obesmislio i njihova periodična okupljanja, koja kao i bojkot nijesu dala ploda. Sada se više ne može govoriti o bojkotu Parlamenta već samo o činjenici da je manjina opozicije u bojkotu Parlamenta ili se bojkot našao u manjini, sad je svejedno. A biće svejedno i onima na koje su „građani“ najviše računali, predstavnicima Međunarodne zajednice.

Oni su konstantno govorili da se političke razlike moraju rješavati u Parlamentu. Iako nikada nije dobila podršku za svoj bojkot Parlamenta, crnogorska opozicija je imala poštovanje Međunarodne zajednice zbog činjenice da je cjelokupna bojkotovala Parlament. Sada to više nije slučaj. Sada crnogorski Parlament bojkotuje manjina opozicionih poslanika a to je i za parlamentarnu većinu, i za predstavnike Međunarodne zajednice, sasvim prihvatljivo stanje. Skoro pa redovno.

Priča o ponovljenim parlamentarnim izborima, koji se moraju ponoviti jer su posljednji bili neregularni i u sjenci državnog udara, okrnjena je onog trenutka kad je opozicija prihvatila mandate nastale kroz takve izbore. Kada se 21 poslanik opozicije uključi u redovan rad Parlamenta ponavljanje priče o ponavljanju parlamentarnih izbora biće u najmanju ruku besmisleno.

Iako na prvi pogled ne izgleda tako, povratak DFa u Parlament najveću štetu će nanijeti upravo „građanskoj“ opoziciji. Kada se završi tirada o izdajstvima, tajnim dogovorima, udarima na građane koji žele promjene i ko zna šta ćemo još čuti u narednih par dana, kada svi shvate da je bojkot završen, „građanska“ opozicija će se naći na margini političkih dešavanja.

Osim ako ne odluči da se vrati u Parlament. A sad, kako stvari stoje, i ne mora.