Dimnjak poput onog koji se izdiže iznad današnje TE Pljevlja jedan je od zagađivača koji ne zadovoljava standarde postavljene od strane Evrope. Ili će se TE Pljevlja prilagoditi standardima ili neće biti termoelektrana. 

Crnogorske NVO koje se bave ekologijom tražile su od naše Vlade da zaustavi rad i Željezari Toščelik i Kombinatu Aluminijuma Podgorica jer njihova emisija štetnih materija prelazi utvrđene standard.

Naravno, ništa se od toga nije dogodilo i ništa od toga nije novina. Pljevljaci muku muče sa termoelektranom, Nikšićani sa željezarom a Podgoričani sa KAPom. Ali nisu to samo naše muke. Imaju i ostali sličnih muka, toliko da se sad njihova rješenja sličnih problema istražuju.

Evropska Unija postavila je standarde i rokove, za svoje članice i zemlje candidate, do kada i kako smanjiti emitovanje štetnih materija u prirodu. Najčešće se radi o elektranama na ugalj kooje emituju ogromne količine oksida sumpora koji je opasan po zdravlje i živote ljudi.

Već sada se taj problem u Crnoj Gori posmatra na način da se ne može riješiti. Poglavlje koje tretira životnu sredinu najskuplje je, poručuju državni zvaničnici a država logično, para nema.

Izgleda da ih nije imala ni Španija pa je evropske standarde dostizala državnim  dotacijama. Evropska Komisija pokrenula je detaljnu istragu kako bi procijenila da li su dotacije Španske federalne vlade tamošnjim elektranama korišćene za ispunjavanje ekoloških standarda koje su te elektrane svakako morale ispuniti, što je suprotno pravilima EU o državnoj pomoći.

Pravilo je ko zagađuje taj plaća. I to je fundamentalni princip EU koji ne dozvoljava da se kompanije zagađivači oslobađaju odgovornosti parama poreskih obveznika. A šema koji je Španija uvela  2007 godine, kako bi podstakla elektrane na instalaciju novih filtera za emisiju sumpornih gasova, zauzvrat im je dala pravo na državnu podršku.

U narednih deset godina dobijale su po 8 750 eura državne pomoći za svaki proizvedeni megavat. Tako je u proteklih deset godina 14 španskih termoelektrana dobilo više od 440 miliona državne pomoći. Španija je planirala da sa tim isplatama nastavi do 2020 godine.

Španija o uvedenoj šemi nije obavjestila svoje evropske partnere niti tražila njenu ocjenu shodno pravilima o državnoj pomoći. Sad se postavlja pitanje da li Španija krši te principe i da li je time dovela u povoljniji položaj svoje termoelektrane u odnosu na ostale koje posluju u drugim evropskim državama. Jer sve rade u skladu sa istim zakonodavstvom i na istom tržištu električne energije. A to sigurno drugima neće biti po volji.   

Osnovno pitanje pokrenute istrage biće da li je Španija prekršila princip po kojem države članice ne mogu odobravati državnu pomoć kompanijama kako bi ispunile ekološke standarde. Ako se to potvrdi to će značiti da španska “šema” nije imala nikakav podsticajni efekat vezan za ekologiju.

Šta je to podsticala pokazaće istraga u koju imaju pravo da se svojim komentarima i nalazima uključe sve zemlje članice. Dovoljno je reći da je za sada zavedena kao povjerljiva.