Ljudski životni vijek mogao bi se produžiti za čak 40 godina, tvrdi ugledni profesor Instituta za bioregulaciju i gerontologiju u Sant Peterburgu, Vladimir Havinson.

Havinson ističe kako je u Rusiji već dostupno šest ljekova koji će nam omogućiti da živimo četiri decenije duže.

Ljekovi se zasnivaju na takozvanoj „teoriji peptidne tehnologije“, koja u interakciji s DNK povećava proizvodnju proteina, što produžava životni vijek.

„Eksperimenti na životinjama su pokazali da uvođenje peptidnih preparata produžava život za 30 do 40 procenata u odnosu na kontrolnu grupu. Peptidi jačaju imunitet i obnavljaju endokrinološki sistem“, ističe Havison za Sputnjik.

Havison objašnjava da je dejstvo ljekova potvrđeno u 25 kliničkih eksperimenata. 

„Radi se o kompleksu peptida. To su ljekovi koji su patentirani, registrovani u Rusiji. Kompleks od pet medicinskih preparata omogućava da se produži život i poboljša njegov kvalitet.“

Profesor navodi da je utvrđeno da primjena ovih preparata na ljudima dovodi do smanjenja stope infarkta i moždanog udara za otprilike dva puta.

„Peptidi su prirodna sredstva, sastoje se od aminokiselina. Terapiju bi trebalo primjeniti samo i isključivo nakon konsultacija sa ljekarom i ne bi je trebalo započeti prije 35. ni poslije 40. godine starosti.

Preparati zapravo potiču još iz SSSR-a, a u savremenoj Rusiji su unaprijeđeni i nalaze se na spisku registrovanih ljekova u Rusiji.

„Ipak, najvažnije je zdravo živjeti. Bitan je uredan san, kontrolisan unos kalorija i svakodnevno vježbanje. Ne intenzivni sportski treninzi, već umjerene ali redovne fizičke vježbe. Uz sve to preporučuje se i unos  vitamina i antioksidansa, i to ne vještačkih sintetizovanih, već prirodnih, iz namirnica. Veoma je važno piti i dosta čiste vode. I poslednje na spisku, ali ne manje važno, jeste unos peptidnih bioregulatora.“

Havison ukazuje i da je neophodno napraviti i „genetski pasoš“ i vidjeti da li čovjek ima predispozicije za rak.

„Ako postoji takav gen, a to se može ustanoviti analizom krvi. Naši preparati mogu da uspore, odnosno da regulišu genetsku aktivnost. U tome i jeste snaga i moć peptida“, zaključuje Havison.